Odluka o žalbi sudije protiv odluke o razrešenju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu sudije i poništio odluke Visokog saveta sudstva o njenom razrešenju zbog teškog disciplinskog prekršaja. Utvrđeno je da činjenično stanje nije potpuno i pravilno utvrđeno, posebno u pogledu opravdanosti kašnjenja i nastupanja propisanih teških posledica.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
VIIIU-88/2015
24.11.2016.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik Vesna Ilić Prelić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Katarina Manojlović Andrić, dr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragiša B. Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po žalbi B. C. iz Zaječara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 148. stav 2. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 24. novembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se žalba B. C. i poništavaju se Odluka Visokog saveta sudstva broj 116-04-676/2014-01 od 14. oktobra 2014. godine i Odluka Visokog saveta sudstva broj 116-04-00676/2014-01 od 3. februara 2015. godine.

2. Određuje se da Visoki savet sudstva ponovo odluči o predlogu Disciplinske komisije Visokog saveta sudstva broj 116-04-00268/2014-05 od 3. septembra 2014. godine za razrešenje B. C . sa sudijske funkcije zbog izvršenog teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona o sudijama.

O b r a z l o ž e nj e

1. B. C. iz Zaječara podnela je Ustavnom sudu, 18. marta 2015. godine, preko punomoćnika D. Đ, advokata iz Beograda, žalbu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 116-04-676/2014-01 od 14. oktobra 2014. godine i Odluke Visokog saveta sudstva broj 116-04-00676/2014-01 od 3. februara 2015. godine.

U žalbi je navedeno da u postupku prestanka sudijske funkcije podnositeljke žalbe nije utvrđeno da je neopravdano kasnila sa izradom presuda i da su usled toga nastupile posledice propisane odredbom člana 90. stav 2. Zakona o sudijama. Podnositeljka žalbe smatra da je bilo potrebno da se utvrdi koje je sve sudijske poslove obavljala tokom 2012. i 2013. godine, da li je bila preopterećena predmetima, da li se radilo o složenim predmetima i koliki procenat predstavljaju 22 odluke sa kojima je kasnila u izradi u odnosu na ukupan broj odluka koje je izradila u propisanom roku tokom 2012. i 2013. godine. Ističe da uopšte nije utvrđeno da je u navedenim predmetima nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili veća šteta u imovini stranaka. Po njenom mišljenju, navedeni propusti u utvrđivanju činjeničnog stanja nastali su kao posledica toga što svi aspekti sudijskog posla koji je vršila tokom 2012. i 2013. godine nisu vrednovani, u smislu člana 32. Zakona o sudijama.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji žalbu podnositeljke i poništi osporenu Odluku o prestanku sudijske funkcije.

2.1. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Disciplinske komisije Visokog savet a sudstva broj 116-04-268/2014-05 i Visokog savet a sudstva (u daljem tekstu: VSS) broj 116-04-00676/2014-01, kao i dokumentacije priložene uz žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom žalbenom ustavnosudskom postupku:

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je dopisom III Su-21 51/14-3 od 26. februara 2014. godine zatražio od svih sudova sa područja Apelacionog suda u Nišu izveštaje o broju predmeta po sudijama u kojima sudske odluke nisu izrađene u "zakonskom" roku od 30 dana, sa podacima koliko je tačno trajala izrada sudske odluke.

V.f. predsednika Osnovnog suda u Zaječaru dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu uz akt III Su-21/2014-8 od 4. marta 2014. godine tražene izveštaje, među kojima i izveštaj o odlukama koje je podnositeljka žalbe uradila po proteku 30 dana od dana zaključenja glavnog pretresa, za period od 1. januara 2012. do 31. decembra 2013. godine.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je 11. marta 2014. godine Disciplinskom tužiocu VSS podneo disciplinsku prijavu protiv podnositeljke žalbe, u kojoj je navedeno da je očigledno da je podnositeljka žalbe učinila disciplinski prekršaj neopravdano kašnjenje u izradi odluka iz člana 90. stav 1. alineja 3. Zakona o sudijama i disciplinski prekršaj neopravdano odugovlačenje postupka iz člana 90. stav 1. alineja 7. Zakona, kao i da je usled toga došlo do ozbiljnog poremećaja u obavljanju radnih zadataka i do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, zbog čega je smatrao da je podnositeljka izvršila težak disciplinski prekršaj iz člana 90. stav 2. tog zakona. Predložio je da Disciplinski tužilac podnese Disciplinskoj komisiji predlog za vođenje disciplinskog postupka.

Disciplinski tužilac VSS je 19. marta 2014. godine u Osnovnom sudu u Zaječaru izvršio uvid u spise 41 predmeta u kojima su odluke izrađene po proteku roka od 60 dana od zaključenja glavnog pretresa, o čemu je sačinjena službena beleška broj 116-04-147/2014-03 od 19. marta 2014. godine. Potom je 1. aprila 2014. godine prvostepenoj Disciplinskoj komisiji VSS podnet predlog za vođenje disciplinskog postupka broj 116-04-00147/2014-03 protiv podnositeljke žalbe zbog izvršenog teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona o sudijama, zbog toga što je u periodu od 1. januara do 30. decembra 2013. godine, postupajući kao sudija Osnovnog suda u Zaječaru, u predmetima krivičnog odeljenja, neopravdano kasnila u izradi sudskih odluka, iako je bila svesna da je dužna da odluke ekspeduje u primerenom roku, usled čega je zbog broja predmeta u kojima je došlo do kašnjenja sa izradom odluka i vremena u kome su odluke izrađene došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo. Disciplinski tužilac VSS je, po oceni navoda iz pisanog i usmenog izjašnjenja podnositeljke žalbe, našao da ona nije bila posebno opterećena starim predmetima, niti posebno složenim predmetima u odnosu na druge sudije koje su postupale u krivičnoj materiji u Osnovnom sudu u Zaječaru. Predložio je Disciplinskoj komisiji VSS da, nakon sprovedene disciplinske rasprave, donese odluku kojom se utvrđuje disciplinska odgovornost podnositeljke žalbe za navedeni težak disciplinski prekršaj i pokrene postupak za njeno razrešenje stavljanjem obrazloženog predloga.

Povodom podnetog predloga za vođenje disciplinskog postupka, podnositeljka žalbe je u pisanom izjašnjenju od 14. maja 2014. godine, pored ostalog, navela da nije jasno kako je Disciplinski tužilac samo na osnovu uvida u izveštaje o radu sudija, utvrdio da je bila ravnomerno zadužena predmetima kao i druge sudije i da njeni predmeti bili nisu izuzetno složeni i obimni. S tim u vezi je predložila da se izvrši uvid u sve predmete koje je imala u radu u 2013. godini, kako bi se, između ostalog, utvrdila njihova složenost. Na ročištu za disciplinsku raspravu održanom 4. jula 2014. godine izjavila je da u svemu ostaje pri pisanom izjašnjenju od 14. maja 2014. godine.

Disciplinska komisija VSS je, nakon sprovedenog disciplinskog postupka, utvrdila odgovornost podnositeljke žalbe za težak disciplinski prekršaj koji joj je stavljen na teret i VSS podnela obrazložen predlog za njeno razrešenje sa sudijske funkcije broj 116-04-00268/2014-05 od 3. septembra 2014. godine. Razmatrajući navode podnositeljke žalbe koji se odnose na njenu opterećenost u radu, Disciplinska komisija je utvrdila da je ona u 2013. godin i u "K" materiji primila u rad 167 predmeta, od toga 128 novih, rešila 200, od toga 28 starih, te je priliv savladala sa 119,78%. Kad je reč o drugim sudijama koje su u 2013. godini postupale u "K" materiji, Komisija je utvrdila da su one rešile 133, 164, 197, 276, 239, 380 i 207 predmeta, odnosno 2, 6, 7 i 23 stara predmeta, dok neke sudije nisu imale rešene stare predmete. Polazeći od navedenog, ocenjeno je da je podnositeljka uglavnom savladavala priliv predmeta, koji se ne može smatrati "enormno velikim", te da je u odnosu na ostale sudije bila "ravnomerno zadužena istim brojem predmeta". Kad je reč o navodima podnositeljke žalbe o složenosti određenih predmeta za koje se vodi disciplinski postupak, Disciplinska komisija je našla da stoji tvrdnja podnositeljke da se složenost može utvrditi samo neposrednim uvidom u ceo predmet, ali da to nije učinjeno jer bi se nepotrebno odugovlačio disciplinski postupak koji je hitan, a istovremeno i krivični postupci u predmetima čiji bi se spisi pribavljali. Pri tome je Komisija konstatovala da podnositeljka na ročištu za disciplinsku raspravu nije predložila izvođenje dokaza u tom pravcu, niti je tražila produženje roka za izradu odluka. Imajući to u vidu, kao i navode iz njenog izjašnjenja da su presude imale "više" strana i da su predmeti obuhvatali više krivičnih dela, Komisija je zaključila da se ne može govoriti o složenosti predmeta u meri koja opravdava prekoračenje primerenih rokova. Ista komisija je iz medicinske dokumentacije utvrdila da se podnositeljka žalbe 9. septembra 2013. godine javila lekaru specijalisti zbog problema sa visokim krvnim pritiskom, a 23. septembra 2013. godine zbog problema sa štitnom žlezdom. Takođe je navedeno da su sudijski pomoćnici učestvovali u izradi nacrta njenih odluka u istoj meri kao i kod drugih sudija koje su postupale u krivičnoj materiji, kao i da se nije obraćala v.f. predsednika suda radi dodeljivanja novog sudijskog pomoćnika za izradu nacrta odluka. Polazeći od svega izloženog, Komisija je utvrdila da su radnjama podnositeljke žalbe ostvareni subjektivni i objektivni elementi osnovnog oblika disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 1. alineja 3. Zakona o sudijama, a da je zbog broja neizrađenih odluka i dužine prekoračenja zakonskih i primerenih rokova, samim tim, nastupila posledica koja se ogleda u teškom narušavanju ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, pa su ostvareni i subjektivni i objektivni elementi teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi stava 1. alineja 3. navedenog člana Zakona. Komisija je dodatno navela da je imala u vidu da iz izveštaja Osnovnog suda u Zaječaru V Su-34/2014-5 od 14. jula 2014. godine proizlazi da nije bilo pisanih pritužbi stranaka u odnosu na konkretne predmete u kojima je došlo do prekoračenja rokova za izradu odluka, te da je Advokatska komora Zaječar (potvrda broj 51/14 od 7. jula 2014. godine) prilikom izbora podnositeljke žalbe za sudiju dala pozitivno mišljenje, ali je ocenila da se time ne dovodi u sumnju zaključak da je samom činjenicom što je došlo do kašnjenja u izradi odluka u većem broju predmeta i u znatnim rokovima došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo.

Povodom podnetog predloga za razrešenje, podnositeljka žalbe je u pisanom i usmenom izjašnjenju pred VSS, pored ostalog, navela: da njene rezultate rada ne treba porediti sa rezultatima rada istražnih sudija, koje ne pišu presude; da se stoga broj od 200 predmeta koje je rešila u 2013. godini, od čega 179 presuda u „K“ materiji, nije mogao upoređivati sa brojevima od 388, 276 i 208 predmeta koje su rešile druge sudije, jer se u najvećoj meri radilo o istražnim predmetima; da je u odnosu na ostale sudije koje postupaju u krivičnim predmetima uradila najveći broj starih predmeta i da je imala najveći procenat savladavanja priliva; da je dosta vremena posvetila izradi presuda u sledećim predmetima: K. 921/2010, K. 515/2010, K. 637/2011 i K. 566/2010, koji su bili stari i složeni; da uopšte nije odlučeno o dokaznom predlogu da se formira komisija koja bi pregledala sve predmete koje je imala u radu u 2013. godini i procenila da li je bila u mogućnosti da uradi konkretne presude u roku od 30 dana; da se složenost predmeta ne može utvrditi na osnovu izveštaja o radu za 2013. godinu, već samo neposrednim uvidom u predmet; da stoga nije jasno na osnovu kog dokaza je utvrđeno da u 2013. godini nije imala u radu složene predmete; da je o problemu vezanom za vreme izrade odluka razgovarala sa v.f. predsednika suda i da je na kolegijumu iznela podatak da ima nenapisane odluke; da je v.f. predsednika suda znao u kom roku izrađuje odluke, ali da je nikad nije opomenuo, što je, po njenom mišljenju, značilo da mu je poznato koliko mnogo radi i da prećutno odobrava da odluke izrađuje u rokovima koji su duži od zakonskog; da u predlogu za razrešenje nije navedeno kako se manifestuje teško narušavanje ugleda i poverenja javnosti u sudstvo; da se celokupnim svojim radom, ponašanjem i zalaganjem u sudu i van suda od 1980. godine trudila da podigne ugled i poverenje građana u sudstvo; da je od 2014. godine, kada je uspostavljena nova mreža sudova, situacija sasvim drugačija, te da su sudije rasterećenije i nisu više u prilici da ne rade odluke u zakonskom roku.

VSS je 14. oktobra 2014. godine doneo osporenu Odluku 116-04-676/2014-01 kojom je utvrdio da podnositeljki žalbe, sudiji Osnovnog suda u Zaječaru, prestaje sudijska funkcija, razrešenjem sa sudijske funkcije, zbog izvršenog teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona o sudijama, i to danom pravnosnažnosti navedene odluke. U obrazloženju osporene odluke je navedeno da je podnositeljka kasnila u izradi odluka u sledeća 22 predmeta, računajući od dana zaključenja glavnog pretresa do dana ekspedovanja odluka: 1) K. 921/2010 – 220 dana; 2) K. 515/2010 – 232 dana; 3) K. 856/2011 – 230 dana; 4) K. 637/2011 – 192 dana; 5) K. 125/2013 – 167 dana; 6) K. 32/2012 (novi broj K. 96/14) – 185 dana; 7) K. 725/2012 (novi broj K. 101/14) – 133 dana; 8) K. 566/2010 - 215 dana; 9) K. 845/2011 - 129 dana; 10) K. 880/2012 - 183 dana; 11) K. 514/2012 - 176 dana; 12) K. 663/2012 - 173 dana; 13) K. 542/2012 - 95 dana; 14) K. 897/2011 - 174 dana; 15) 204/2012 - 183 dana; 16) K. 503/2012 - 169 dana; 17) K. 623/2012 - 111 dana; 18) K. 767/2012 - 144 dana; 19) K. 564/2012 - 107 dana; 20) K. 432/2013 - 104 dana; 21) K. 931/2011 - 158 dana i 22) K. 658/2011 - 101 dan. Potom je navedeno: da je podnositeljka žalbe, kao nosilac pravosudne funkcije, posebno trebalo da ima u vidu da je svaki sudija dužan da u obavljanju sudijske funkcije svoje obaveze izvršava u primerenim rokovima; da je period kašnjenja u izradi odluka neprimereno i neuobičajeno dug, i to u "velikom" broju predmeta, što je posledica propusta u radu podnositeljke; da je zbog broja odluka i dužine kašnjenja u njihovoj izradi, jasno da se ne radi o trenutnim poteškoćama u radu podnositeljke, već o "kontinuiranom i višegodišnjem" neizvršavanju radnih zadataka u predviđenim rokovima, za šta "ne mogu postojati opravdani i izvinjavajući razlozi"; da je pored teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, došlo i do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka kod podnositeljke žalbe, a što se reflektuje na rad i funkcionisanje Osnovnog suda u Zaječaru u celosti; da su navodi podnositeljke u pogledu strukture i složenosti predmeta pravilno cenjeni u sprovedenom disciplinskom postupku pred Disciplinskom komisijom; da je predlog podnositeljke o formiranju komisije koja bi izvršila proveru svih predmeta u kojima je postupala, necelishodan i suvišan u sklopu svih izvedenih dokaza, na osnovu kojih je u potpunosti utvrđeno činjenično stanje.

Podnositeljka žalbe je u prigovoru, pored ostalog, navela: da je nejasno na osnovu kog dokaza je VSS u osporenoj odluci utvrdio da je nastupila još jedna teška posledica - ozbiljan poremećaj u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka; da je do "zagušenja i gomilanja" odluka za pisanje došlo zbog toga što je zakazivala i zaključivala veliki broj glavnih pretresa; da ni u jednom od navedenih predmeta nije došlo do odugovlačenja krivičnog postupka, jer su "svi predmeti okončani u roku od dve godine od kada su joj dati u rad"; da nije bilo pritužbi i primedaba na njen rad i da nailazi na uvažavanje i poštovanje stranaka, građana i kolega; da nije disciplinski kažnjavana; da je oglašena odgovornom zbog neizrađivanja 22 odluke u periodu od 3. septembra do 30. decembra 2013. godine, a ne u periodu od nekoliko godina kako se navodi u osporenoj Odluci.

VSS je 3. februara 2015. godine doneo osporenu Odluku broj 116-04-00676/2014-01 kojom je odbio prigovor podnositeljke žalbe izjavljen protiv osporene Odluke od 14. oktobra 2014. godine. U toj osporenoj odluci je navedeno da podnositeljka u prigovoru nije navela nove činjenice, niti je predložila nove dokaze, koji bi doveli u sumnju utvrđeno činjenično stanje i zauzet pravni stav u Odluci o prestanku sudijske funkcije. Istaknuto je da je podnositeljka morala biti svesna svoje zakonske obaveze da pismene otpravke presude izradi u zakonom propisanom roku i da se odsustvo opomene v.f. predsednika suda ne može smatrati razlogom za postupanje suprotno navedenoj obavezi. Takođe je ocenjeno da nisu od uticaja na drugačiju odluku navodi podnositeljke žalbe da nije došlo do odugovlačenja krivičnih postupaka u kojima su donete konkretne presude.

2.2. VSS je u odgovoru na žalbu naveo da u svemu ostaje pri navodima datim u obrazloženjima osporenih odluka i predložio da Sud žalbu odbije.

2.3. U postupku po žalbi podnositeljke protiv osporenih odluka VSS, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 100. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zakazao raspravu, koja je održana 10. februara 2016. godine, u prisustvu podnositeljke žalbe, njenog punomoćnika i ovlašćenog predstavnika donosioca osporenih odluka. Na održanoj raspravi je, pre svega, trebalo razjasniti sledeća sporna pitanja postavljena u pripremljenom referatu: da li su kašnjenja u izradi presuda bila neopravdana, posebno imajući u vidu navode podnositeljke žalbe o radnoj opterećenosti, organizacionim problemima u sudu i njenim zdravstvenim problemima i da li su usled toga nastupile označene posledice iz člana 90. stav 2. Zakona o sudijama.

Podnositeljka žalbe je na raspravi izjavila: da ostaje pri navodima koje je iznela u postupku pred VSS; da su konkretne presude donete u predmetima koji su mahom bili veoma složeni, zbog toga što je činjenično stanje bilo obimno, izvođen veliki broj dokaza, došlo do spajanja više predmeta ili se radilo o produženim krivičnim delima sa više izvršilaca; da nekoliko njih nije bilo složeno, ali da se sa izradom čekalo zbog rada na drugim složenim i starim predmetima; da su njene aktivnosti najviše bile usmerene na završavanje starih predmeta; da je u odeljenju bilo sedam sudija sa četiri stručna saradnika, od kojih su dvoje primali u rad po jedan predmet mesečno, a ostala dva po dva predmeta mesečno od svakog sudije; da nije nastupila nikakva posledica zbog toga što je kasnila sa izradom 22 odluke, jer se niko nije pritužio na njen rad i niko je nije opomenuo, već je naprotiv njen rad hvaljen od strane sudija Apelacionog suda u Beogradu i v.f. predsednika Osnovnog suda u Zaječaru; da iz potvrde Advokatske komore Zaječara proizlazi da su se kolege krajnje pohvalno izjasnile o njenom radu i da je odluka o razrešenju izazvala veliko čuđenje u advokatskoj zajednici; da zbog zdravstvenih problema nije htela da koristi bolovanje, već je radila sa visokim krvnim pritiskom; da je njena velika greška što od predsednika suda nije zahtevala produženje roka za izradu navedenih odluka i što je to tek kasnije počela da radi; da je u toku vođenja disciplinskog postupka ažurirala svoj rad na izradi odluka.

Ovlašćeni predstavnik VSS je na raspravi izjavila: da ostaje pri navodima iz osporenih odluka VSS; da je zakonski rok za izradu odluke osam, odnosno 15 dana po zaključenju rasprave, što je i "primereni" rok; da VSS toleriše izradu odluka do 30 dana po zaključenju rasprave, a da je to sada pomerio na 60 dana; da je sve preko dve presude veliki broj, a da se u krivičnoj materiji i za jednu presudu, koja nije izrađena u roku od 100 dana od zaključenja glavnog pretresa, može izreći ovakva mera; da je VSS ustanovio praksu da se izrada odluka do 100 dana od dana zaključenja rasprave, ukoliko predstavlja prekršaj, tretira kao "lakši" disciplinski prekršaj, a preko 100 dana kao težak disciplinski prekršaj; da do uznemirenja javnosti, poljuljanog poverenja javnosti u sudstvo i teškog narušavanja ugleda sudstva dolazi i kada je jedna presuda izrađena 100 dana nakon zaključenja glavnog pretresa; da u takvom slučaju ne treba utvrđivati kakve su posledice, odnosno da one mogu, ali ne moraju da nastupe; da u navedenim predmetima nije došlo, niti je bilo potrebno da dođe do zastarevanja krivičnog gonjenja; da VSS nije u pogledu utvrđenih posledica vezan predlogom Disciplinske komisije za razrešenje; da kontinuirano neizvršavanje radnih zadataka u predviđenim rokovima, koje se navodi u osporenoj Odluci o prestanku sudijske funkcije, znači da podnositeljka žalbe kontinuirano nije imala svest o tome da je odluke dužna da izradi u zakonskom i primerenom roku, nego je sama navela da je za tu obavezu saznala kada je pokrenut disciplinski postupak.

2.4. Ustavni sud je iz obaveštenja i relevantnih dokumenata nadležnih sudova u vezi sa presudama povodom kojih je vođen disciplinski postupak i postupak za razrešenje podnositeljke žalbe, utvrdio sledeće:

1) U predmetu K. 921/2010 - sudija je primila predmet u rad 16. aprila 2010. godine; glavni pretres je zaključen 12. marta 2013. godine, a presuda javno objavljena 15. marta 2013. godine; postupak je, računajući od dana kada je podnositeljka žalbe primila predmet u rad trajao skoro dve godine i 11 meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 21. oktobra 2013. godine, nakon 220 dana.

2) U predmetu K. 515/2010 - sudija je primila predmet u rad 26. januara 2010. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 26. marta 2013. godine; postupak je trajao tri godine i dva meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovani 13. novembra 2013. godine, nakon 232 dana.

3) U predmetu K. 856/2011 - sudija je primila predmet u rad 25. novembra 2011. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 2. aprila 2013. godine; postupak je trajao godinu i četiri meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovan i 18. novembra 2013. godine, nakon 230 dana.

4) U predmetu K. 637/2011 - sudija je primila predmet u rad 13. septembra 2011. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 5. aprila 2013. godine; postupak je trajao skoro godinu i sedam meseci; pismeni otpravak presude ekspedovan 14. oktobra 2013. godine, nakon 192 dana.

5) U predmetu K. 125/2013 - sudija je primila predmet u rad 7. februara 2013. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 11. aprila 2013. godine; postupak je trajao dva meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovani 25. septembra 2013. godine, nakon 167 dana.

6) U predmetu K. 32/2012 (novi broj K. 96/2014) - sudija je primila predmet u rad 5. januara 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 26. aprila 2013. godine; postupak je trajao nešto duže od godinu i tri meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovani 28. oktobra 2013. godine, nakon 185 dana.

7) U predmetu K. 725/2012 (novi broj 101/14) - sudija je primila predmet u rad 20. avgusta 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 10. maja 2013. godine; postupak je trajao duže od osam meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 20. septembra 2013. godine, nakon 133 dana.

8) U predmetu K. 566/2010 - sudija je primila predmet u rad 28. januara 2010. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 10. maja 2013. godine; postupak je trajao nešto duže od tri godine i tri meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovan i 11. decembra 2013. godine, nakon 215 dana.

9) U predmetu K. 845/2011 - sudija je primila predmet u rad 24. novembra 2010. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 21. maja 2013. godine; postupak je trajao skoro godinu i šest meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 27. septembra 2013. godine, nakon 129 dana.

10) U predmetu K. 880/2012 - sudija je primila predmet u rad 12. oktobra 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 4. juna 2013. godine; postupak je trajao skoro osam meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 4. decembra 2013. godine, nakon 183 dana.

11) U predmetu K. 514/2012 - sudija je primila predmet u rad 11. juna 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 6. juna 2013. godine; postupak je trajao skoro godinu dana; pismeni otpravci presude su ekspedovani 29. novembra 2013. godine, nakon 176 dana.

12) U predmetu K. 663/2012 - sudija je primila predmet u rad 17. jula 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 14. juna 2013. godine; postupak je trajao skoro 11 meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 4. decembra 2013. godine, nakon 173 dana.

13) U predmetu K. 542/2012 - nakon što je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 5749/11 od 7. marta 2012. godine ukinuta prvostepena presuda K. 598/10 od 4. februara 2011. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje, predmet je dobio novi broj K. 542/2012; sudija je primila taj predmet u rad 20. juna 2012. godine; glavni pretres je zaključen 14. juna, a presuda javno objavljena 17. juna 2013. godine; postupak je trajao skoro godinu dana; pismeni otpravci presude su ekspedovani 20. septembra 2013. godine, nakon 95 dana.

14) U predmetu K. 897/2011 - sudija je primila predmet u rad 5. decembra 2011. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 27. juna 2013. godine; postupak je trajao skoro godinu i sedam meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 18. decembra 2013. godine, nakon 174 dana.

15) U predmetu K. 204/2013 - sudija je primila predmet u rad 27. februara 2013. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 27. juna 2013. godine; postupak je trajao četiri meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovani 27. decembra 2013. godine, nakon 183 dana.

16) U predmetu K. 503/2012 - nakon što je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 5756/11 od 21. marta 2012. godine ukinuta prvostepena presuda K. 773/2010 od 9. novembra 2010. godine, predmet je dobio novi broj K. 503/2012; sudija je primila taj predmet u rad 6. juna 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 4. jula 2013. godine; ponovni postupak je trajao skoro jednu godinu i jedan mesec; pismeni otpravci presude su ekspedovani 20. decembra 2013. godine, nakon 169 dana.

17) U predmetu K. 623/2012 - sudija je primila predmet u rad 6. juna 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 12. jula 2013. godine; postupak je trajao godinu dana; pismeni otpravci presude su ekspedovani 31. oktobra 2013. godine, nakon 111 dana.

18) U predmetu K. 767/2012 - sudija je primila predmet u rad 5. septembra 2012. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 18. jula 2013. godine; postupak je trajao nešto više od deset meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 9. decembra 2013. godine, nakon 144 dana.

19) U predmetu K. 564/2012 - sudija je primila predmet u rad 22. juna 2012. godine; glavni pretres je zaključen 19. jula, a presuda javno objavljena 22. jula 2013. godine; postupak je trajao nešto više od deset meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 6. novembra 2013. godine, nakon 107 dana.

20) U predmetu K. 432/2013 - sudija je primila predmet u rad 10. maja 2013. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 23. jula 2013. godine; postupak je trajao nešto više od dva meseca; pismeni otpravci presude su ekspedovani 4. novembra 2013. godine, nakon 104 dana.

21) U predmetu K. 931/2011 - sudija je primila predmet u rad 14. decembra 2011. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 25. jula 2013. godine; postupak je trajao jednu godinu i sedam meseci; pismeni otpravci presude su ekspedovani 30. decembra 2013. godine, nakon 158 dana.

22) U predmetu K. 658/2011 - sudija je primila predmet u rad 19. septembra 2011. godine; glavni pretres je zaključen i presuda javno objavljena 10. septembra 2013. godine; postupak je trajao skoro dve godine; pismeni otpravci presude su ekspedovani 20. decembra 2013. godine, nakon 101 dana.

2.5. Ustavni sud je iz izveštaja o radu podnositeljke žalbe i drugih sudija krivičnog odeljenja Osnovnog suda u Zaječaru utvrdio sledeće:

Podnositeljka žalbe je u 2013. godini u "K" materiji u radu imala 342 predmeta, rešila je 197 (179 meritorno i 18 na drugi način), od toga 28 starih, nerešeno je ostalo 145, od toga 12 starih; u "Kv" materiji tri predmeta, od kojih je jedan reš ila; u "Kri" materiji dva predmeta, koja je reš ila; u "P" materiji jedan predmet, koji nije rešila. Ukupno je rešila 200 predmeta. U pogledu starih predmeta u "K" materiji, u 2011. godini je rešila 71, a ostalo joj je 59, dok je u 2012. godini rešila 31, a ostalo joj 24.

Sudija B.Č.T. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imala 293 predmeta, rešila je 192 (169 meritorno i 23 na drugi način), od toga šest starih, nerešeno je ostalo 101, od toga jedan stari; u "Kv" materiji dva predmeta, koja nije rešila; u "Ki" materiji jedan predmet koji je rešila; u "Kri" četiri predmeta, koja je rešila. Ukupno je rešila 197 predmeta. U pogledu starih predmeta u "K" materiji, u 2011. godini je rešila 70, a ostalo joj je 19, dok je u 2012. godini rešila 15, a ostalo joj tri.

Sudija V.N. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imao 322 predmeta, rešio 202 (180 meritorno i 22 na drugi način), od toga 23 stara, nerešeno je ostalo 120, od toga tri stara; u "Ki" materiji šest predmeta, a rešio pet predmeta; u "Kri" materiji 32 predmeta, koje je sve rešio. Ukupno je rešio 239 predmeta. U pogledu starih predmeta u "K" materiji, u 2011. godini je rešio 56, a ostalo mu je 28, dok je u 2012. godini rešio 13, a ostalo mu 16.

Sudija I.R. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imala 265 predmeta, rešila 176 (159 meritorno i 17 na drugi način), od toga dva stara, nerešeno je ostalo 89, od toga jedan stari; u "Ki" materiji tri predmeta, koje je sve rešila; u "Kri" materiji 28 predmeta, koje je sve rešila. Ukupno je rešila 207 predmeta. U 2011. godini nije imala stare predmete, a u 2012. godini joj je ostao u radu jedan stari predmet u "K" materiji.

Sudija S.Ž. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imao 336 predmeta, rešio 204 (160 meritorno i 44 na drugi način), od toga 18 starih, nerešeno je ostalo 132, od toga 14 starih; u "Ki" materiji četiri predmeta, koje je sve rešio; u "Kri" materiji 16 predmeta, koje je sve rešio. Ukupno je rešio 224 predmeta. U pogledu starih predmeta u "K" materiji, u 2011. godini je rešio 54, a ostalo mu je 30, dok je u 2012. godini rešio 25, a ostalo mu 18.

Sudija D.C. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imao 122 predmeta, rešio je 51 (39 meritorno i 12 na drugi način), od toga jedan stari, nerešeno je ostalo 71, bez starih predmeta; u "Ki" materiji 59 predmeta, koje je sve rešio; u "Kppr" materiji jedan predmet koji je rešio; u "Kri" 22 predmeta, koja je rešio. Ukupno je rešio 133 predmeta.

Sudija D.M. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imao 67 predmeta, rešio je 44 (26 meritorno i 18 na drugi način), od toga jedan stari, nerešeno je ostalo 23, bez starih predmeta; u "Ki" materiji 127 predmeta, koje je sve rešio; u "Kppr" materiji 16 predmeta, koje je sve rešio; u "Kri" materiji 89 predmeta, a koje je sve rešio. Ukupno je rešio 276 predmeta.

Sudija Z.M. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imao 144 premeta, rešio je 50 (45 meritorno i pet na drugi način), od toga nijedan stari, nerešeno je ostalo 94, bez starih predmeta; u "Ki" materiji 217, a rešio 208 predmeta; u "Kri" materiji 18 predmeta, koje je sve rešio. Ukupno je rešio 276 predmeta.

Sudija M.P. je u 2013. godini u "K" materiji u radu imala jedan predmet, koji je meritorno rešila; u "Ki" materiji 295, a rešila 287 predmeta; u "Kri" materiji 62 predmeta, koje je sve rešila; u "Kpp" materiji jedan predmet, koji nije rešila; u "Kppr" materiji 30 predmeta, koje je sve rešila. Ukupno je rešila 380 predmeta.

3. Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti žalbe podnositeljke od značaja sledeće odredbe Ustava Republike Srbije, zakona i drugih propisa:

Ustavom je utvrđeno: da sudiji prestaje sudijska funkcija (…) razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga (član 148. stav 1.); da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, da protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu i da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe (stav 2.); da se postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda, uređuju zakonom (stav 3.); da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2.).

Zakonom o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - Odluka US , 104/09, 101/10, 8/12 - Odluka US, 121/12, 124/12 - Odluka US, 101/13, 111/14 - Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15 - Odluka US i 106/15 ) propisano je: da sudijska funkcija prestaje (…) kad sudija bude razrešen (član 57. stav 1.); da se sudija razrešava (…) zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja (član 62.); da Visoki savet sudstva utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost (član 65. stav 1.); da odluka Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena (stav 3.); da je d isciplinski prekršaj nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije nedostojno sudijske funkcije, koji je propisan ovim zakonom (član 89.); da je disciplinski prekršaj neopravdano kašnjenje u izradi odluka (član 90. stav 1. alineja 3.); da t ežak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja (stav 2.).

Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 101/10 i 88/11 ), koja se primenjivala u vreme donošenja osporenih odluka, bilo je propisano da odluke Saveta moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.

Odredbom član 360. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10 ) (u daljem tekstu: ZKP), koje su se primenjivale do 30. septembra 2013. godine, bilo je propisano da se presuda koja je objavljena mora pismeno izraditi i poslati u roku od osam dana po objavljivanju, a u složenim stvarima, izuzetno u roku koji odredi predsednik neposredno višeg suda, da ako presuda nije izrađena i poslata u tim rokovima, predsednik veća je dužan da pismeno obavesti predsednika suda i predsednika neposredno višeg suda zbog čega to nije učinjeno, da će predsednik suda i predsednik neposredno višeg suda preduzeti mere da se presuda što pre izradi i pošalje.

Odredbom člana 16. Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova ( "Službeni glasnik RS", broj 80/05 ), koja su se primenjivala do 30. juna 2015. godine, bilo je propisano da je vreme izrade odluke zakonom propisan rok, osim u složenim krivičnim, građanskim, trgovinskim i upravnim predmetima, kada se ovaj rok može produžiti najviše do 30 dana.

Odredbama Pravilnika o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti sudija ("Službeni glasnik RS", broj 71/10 ), koji je važio do 15. maja 2015. godine, bilo je predviđeno: da se na pitanja koja nisu regulisana Zakonom o sudijama i ovim pravilnikom shodno primenjuju odredbe Zakonika o krivičnom postupku (člana 2.); da s udija u disciplinskom postupku ima pravo da daje usmene izjave i da neposredno ili preko zastupnika pruža objašnjenja i predlaže dokaze (član 25. stav 4.); da Disciplinska komisija može u toku postupka izvoditi dokaze, koje strane nisu predložile ili od kojih su odustale, a koje smatra važnim za tačno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja (stav 5.) .

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US, 40/15 - dr. zakon i 103/15) propisano je: da su o dluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 7. stav 1.); da o pitanjima postupka pred Ustavnim sudom koja nisu uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odredbe odgovarajućih procesnih zakona (član 8. stav 1.).

Odredbom člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik RS", broj 111/09 ) propisano je da ako prema prirodi stvari u kojoj je nastao upravni spor treba umesto poništenog upravnog akta doneti drugi, nadležni organ je dužan da taj akt donese bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana dostavljanja presude, pri čemu je nadležni organ vezan pravnim shvatanjem suda, kao i primedbama suda u pogledu postupka.

4. Po oceni navoda žalbe, odgovora na žalbu, izjašnjenja VSS i podnositeljke žalbe na raspravi održanoj pred ovim sudom, kao i svih spisa predmeta, Ustavni sud je našao da je žalba osnovana.

Ispitujući zakonitost osporenih odluka VSS, Ustavni sud je pošao od toga da iz navedenih odluka proizlazi da je zakonski osnov prestanka sudijske funkcije podnositeljke žalbe bila odredba člana 57. stav 1. Zakona o sudijama, kojom je, pored ostalog, propisano da sudiji prestaje sudijska funkcija razrešenjem, a da je, u smislu odredbe člana 62. Zakona, razlog zbog koga je razrešena bio učinjen težak disciplinski prekršaj iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona. Ustavni sud je konstatovao da je VSS u osporenoj Odluci o prestanku sudijske funkcije ocenio da je Disciplinska komisija u podnetom predlogu za razrešenje pravilno utvrdila odgovornost podnositeljke žalbe za navedeni težak disciplinski prekršaj, usled čijeg izvršenja je došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, s tim što je VSS dodatno utvrdio da je došlo i do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka u sudu.

Podnositeljka žalbe ne osporava da je kasnila u izradi presuda u navedenim predmetima, ali tvrdi da ta kašnjenja nemaju obeležja teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona o sudijama, jer nisu utvrđeni bitni elementi tog prekršaja koji se ogledaju u neopravdanosti kašnjenja i postojanju Zakonom određenih posledica.

Ustavni sud je konstatovao da je ranije važeći Zakonik o krivičnom postupku, koji se primenjivao u vreme kada su zaključeni glavni pretresi i javno objavljene navedene 22 presude, u odredbi člana 360. stav 1. propisivao da rok u kome se presuda koja je objavljena mora pismeno izraditi i poslati, iznosi osam dana po objavljivanju, a mogućnost produženja tog roka je dopuštao samo ako se radi o složenim predmetima, i pod uslovom da to odobri predsednik neposredno višeg suda. Zakonik nije određivao koliko rok za izradu presude u tom slučaju može trajati, ali je odredbom člana 16. Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova bilo predviđeno da se u složenim predmetima zakonski rok može produžiti najviše do 30 dana. Pri tome je VSS naveo da je tolerisao u određenoj meri prekoračenja navedenog roka, uzimajući u obzir samo predmete u kojima su presude izrađene po proteku roka od 60 dana od dana zaključenja glavnog pretresa, što se, po njegovom shvatanju, može smatrati primerenim rokom za izradu presude. U sprovedenom postupku je utvrđeno da podnositeljka nije tražila produženje propisanog roka za izradu presuda, iako je morala biti svesna svoje obaveze da o razlozima kašnjenja obavesti predsednika suda i da zatraži produženje roka. Imajući to u vidu, Ustavni sud je našao da je VSS mogao izvesti zaključak o neopravdanom kašnjenju podnositeljke žalbe u izradi sudskih odluka i da, u tom smislu, obrazloženja osporenih odluka sadrže razloge za ocenu da je podnositeljka kašnjenjem u izradi presuda ostvarila biće osnovnog oblika disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 1. alineja 3. Zakona o sudijama.

Ustavni sud je potom našao da je za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja bilo potrebno oceniti navode podnositeljke žalbe vezane za njemu opterećenost u radu i složenost rešenih predmeta. VSS u osporenim odlukama nije posebno obrazlagao pomenute navode podnositeljke žalbe, već je kao pravilne prihvatio razloge za njihovu ocenu koje je prethodno dala Disciplinska komisija u predlogu za razrešenje .

Disciplinska komisija je u cilju ocene navoda o radnoj opterećenosti podnositeljke žalbe iz izveštaja o radu sudija Osnovnog suda u Zaječaru utvrdila određene činjenice o rezultatima rada podnositeljke u periodu od 2010. do 2013. godine, kao i za početak 2014. godine, a potom ukupan broj i broj starih predmeta, koje su u 2013. godini rešile sudije koje su postupale u "K" materiji, bez navođenja o kojim se konkretno sudijama radi. Polazeći od tih statističkih podataka, Komisija je došla do zaključka da je podnositeljka "u odnosu na ostale kolege bila ravnomerno zadužena istim brojem predmeta". Ustavni sud je prvo našao da iz obrazloženja pomenutog predloga nije jasno kako je Komisija mogla izvesti navedeni zaključak, kada nije utvrdila broj predmeta kojima su bile zadužene druge sudije koje su postupale u "K" materiji, već samo broj rešenih predmeta. Ustavni sud je potom utvrdio da je Komisija prostim nabrajanjem ukupnog broja rešenih predmeta podnositeljke žalbe i drugih sudija zanemarila strukturu tih predmeta po različitim materijama. Takav pristup je doveo do toga da je 200 predmeta koliko je podnositeljka rešila u 2013. godini, od kojih je 179 presuda upoređivano sa znatno većim brojem rešenih predmeta drugih sudija, ali onih koji su isključivo ili pretežno postupali u istrazi. Podnositeljka žalbe je pri tome, pozivajući se na iste izveštaje o radu, tvrdnju o svojoj opterećenosti u radu potkrepila statističkim podacima iz kojih proizlazi da je u 2013. godini, u poređenju sa sudijama koje su pretežno bile zadužene predmetima u "K" materiji, imala najveći ukupan broj i najveći broj starih predmeta u radu, te najveći broj rešenih starih predmeta i najveći procenat savladavanja priliva predmeta.

Disciplinska komisija nije utvrđivala složenost predmeta u kojima su donete presude za koje je ocenila da je podnositeljka neopravdano kasnila sa izradom, navodeći da bi to nepotrebno odugovlačilo disciplinski postupak koji je hitan, kao i postupke u krivičnim predmetima čiji bi se spisi pribavljali, da podnositeljka na ročištu za disciplinsku raspravu nije predložila izvođenje dokaza u tom pravcu i da nije tražila produženje roka za izradu presuda. Ovaj sud je našao da se nijedan od iznetih razloga ne može prihvatiti kao opravdanje da se ne utvrdi činjenično stanje vezano za složenost konkretnih predmeta. Naime, podnositeljka žalbe je na ročištu za disciplinsku raspravu održanom 4. jula 2014. godine izjavila da u svemu ostaje pri pisanom izjašnjenju od 14. maja 2014. godine, u kome je upravo predložila da se složenost predmeta utvrdi neposrednim uvidom u njih. Osim toga , odredbom člana 25. stav 5. ranije važećeg Pravilnika o disciplinskom postupku i disciplinskoj odgovornosti sudija bilo je propisano da Disciplinska komisija može u toku postupka izvoditi dokaze, koje strane nisu predložile ili od kojih su odustale, a koje smatra važnim za tačno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja, dok iz odredbe člana 65. stav 1. Zakona o sudijama proizlazi da pomenuto ovlašćenje ima i VSS u postupku donošenja odluke o podnetom predlogu za razrešenje. Pri tome, hitnost disciplinskog postupka, koja je bila predviđena članom 4. navedenog pravilnika, i način pribavljanja svih potrebnih dokaza nisu smeli da dovedu u pitanje utvrđivanje materijalne istine. Dakle, složenost predmeta se morala ispitati u postupku koji je protiv podnositeljke vođen pre podnošenja žalbe kako bi ocena o njenoj odgovornosti bila zasnovana na pravom stanju stvari. Uprkos tome što uopšte nije utvrdila navedene činjenice, Komisija je zauzela stanovište da se ne može govoriti o složenosti predmeta.

Ustavni sud ukazuje na to da težak disciplinski prekršaj iz člana 90. stav 2. Zakona o sudijama postoji samo ako je utvrđeno da je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. tog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja.

Prema razlozima koje je VSS izneo u osporenim odlukama i precizirao na održanoj raspravi, težak disciplinski prekršaj u krivičnoj materiji postoji kada je i samo jedna odluka neopravdano izrađena nakon 100 i više dana od dana zaključenja glavnog pretresa, te da samim tim dolazi do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, kao i do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka u sudu. Polazeći od tako izraženog stava, VSS je smatrao da je za pravilnu primenu materijalnog prava bilo dovoljno to što je Disciplinska komisija utvrdila da je period izrade svake pojedine presude trajao određeno vreme i koliko je takvih presuda ukupno bilo.

Ovaj sud ukazuje da nije isključeno da do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo može doći, samim tim, što odluka nije izrađena u dugom vremenskom periodu. Međutim, podnositeljka žalbe je isticala da pomenuta posledica nije nastupila, prilažući za svoje navode dokaze koji su imali za cilj da pokažu da utvrđena kašnjenja u izradi presuda nisu naštetila ugledu i poverenju u sudstvo one javnosti na koju su se te presude odnosile, te da je podnositeljka u sredini u kojoj je obavljala sudijsku funkciju uživala ugled u advokatskoj javnosti sa kojom je tokom vršenja funkcije najčešće bila u kontaktu. S tim u vezi, Ustavni sud je utvrdio da je Disciplinska komisija dala paušalnu i nedovoljnu ocenu da su predloženi dokazi bez značaja za donošenje drugačije odluke, propuštajući da te dokaze koji su bili relevantni za ovaj predmet oceni upravo u vezi sa činjenicama o broju predmeta i vremenu izrade presuda, te da zaključak o dokazanosti navedene posledice utemelji na jasno obrazloženim razlozima.

Sa druge strane, Ustavni sud napominje da vreme izrade odluka u određenom trajanju i broj predmeta ne mogu, sami po sebi, da ukažu na postojanje ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka u sudu, već se moraju utvrditi okolnosti u kojima se izražava taj ozbiljan poremećaj. Međutim, Disciplinska komisija i VSS nisu izveli ni jedan dokaz na osnovu koga bi pouzdano utvrdili činjenice koje bi jasno pokazivale u čemu se i kako se ta posledica ogleda.

Saglasno tome, Ustavni sud je utvrdio da VSS nije mogao izvesti zaključak da su kašnjenja podnositeljke žalbe u izradi presuda dovela do nastupanja označenih posledica, kao pravnog osnova za primenu odredbe člana 90. stav 2. Zakona o sudijama, koja je propisivala razlog za njeno razrešenje.

Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je našao da pomenuti nedostaci u činjeničnom stanju osporenih odluka ukazuju na to da su one zahvaćene povredom pravila postupka iz odredaba člana 65. stav 3. Zakona o sudijama i člana 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva, kojima je propisano da odluka VSS u ovom slučaju mora biti obrazložena, kao i na to da nisu bile ispunjene pretpostavke za primenu člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona o sudijama. Stoga je Ustavni sud ocenio da je osporenim odlukama povređen zakon na štetu podnositeljke žalbe.

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 101. Zakona o Ustavnom sudu, a u vezi sa članom 103. ovog zakona, usvojio podnetu žalbu i poništio osporene odluke VSS broj 116-04-676/2014-01 od 14. oktobra 2014. godine i broj 116-04-00676/2014-01 od 3. februara 2015. godine, odlučujući kao u tački 1. izreke.

S obzirom na razloge usvajanja žalbe, a imajući u vidu da se poništenjem osporenih odluka predmet vraća u stanje pre njihovog donošenja, Ustavni sud je našao da je u konkretnom slučaju, po prirodi stvari, potrebno da se okonča pokrenuti postupak za razrešenje podnositeljke žalbe sa sudijske funkcije. Stoga je ovaj sud na stanovištu da se u pogledu pravnih posledica poništenja osporenih odluka, saglasno odredbi člana 8. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, primenjuje odredba člana 69. stav 2. Zakona o upravnim sporovima. Na osnovu tih odredaba zakona, Ustavni sud je odredio da VSS ponovo odluči o predlogu Disciplinske komisije V SS broj 116-04-00268/2014-05 od 3. septembra 2014. godine za razrešenje podnositeljke žalbe sa sudijske funkcije zbog izvršenog teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. alineja 3. tog člana Zakona o sudijama, odlučujući kao u tački 2. izreke. Pri tome je VSS dužan da u postupku ponovnog odlučivanja postupi u skladu sa pravnim shvatanjem i primedbama Ustavnog suda iznetim u ovoj odluci, koja je, saglasno odredbama člana 166. stav 2. Ustava i član a 7. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, konačna, izvršna i opšteobavezujuća.

7. Odluka Ustavnog suda se, saglasno odredbi člana 49. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42a stav 1. tačka 5) i člana 45. tačka 12) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka o žalbi sudije protiv odluke o razrešenju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti