Kratak pregled

Ustavni sud je odbio žalbu sudije i potvrdio odluku Visokog saveta sudstva o njegovom razrešenju. Utvrđeno je da je sudija neopravdano i značajno kasnio u izradi odluka i odugovlačio postupke, što predstavlja težak disciplinski prekršaj koji narušava ugled sudstva.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
VIIIU-93/2015
15.09.2016.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik V eća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragan Stojanović, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po žalbi D. M . iz Rume , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 148. stav 2. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. septembra 2016. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se žalba D. M . izjavljena protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 116-04-780/2014-01 od 28. novembra 2014. godine i Odluke Visokog saveta sudstva broj 116-04-00780/2014-01 od 3. februara 2015. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. D. M . iz Rume podneo je Ustavnom sudu, 23. marta 2015. godine, žalbu protiv Odluke Visokog saveta sudstva broj 116-04-780/2014-01 od 28. novembra 2014. godine i Odluke Visokog saveta sudstva broj 116-04-00780/2014-01 od 3. februara 2015. godine.

Podnosilac je žalbu izjavi o zbog povrede pravila postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede ustavnih prava.

Pored ostalog je naveo: da je zaključak o neopravdanosti kašnjenja u izradi odluka i neopravdanosti odugovlačenja postupka zasnovan na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju; da je u prigovoru izjavljenom Visokom savetu sudstva ukazao na činjenice koje su od značaja za utvrđivanje neopravdanosti kao elementa bića osnovnih oblika disciplinskih prekršaja iz člana 90. stav 1. al . 3. i 7. Zakona o sudijama; da su u predlogu za pokretanje disciplinskog postupka navedeni predmeti u kojima nisu ostvareni uslovi za postojanje disciplinskog prekršaja kvalifikovanog težom posledicom, kao što je predmet P1. 557/2011, u kome je odlučivano o troškovima postupka, P. 2463/2011, u kome je zbog smrti tužioca nastupio zakonski razlog za prekid postupka, iako nije doneto rešenje kojim se to utvrđuje, i predmet P1. 1086/2010, u kome nema podnesaka stranaka kojima se iskazuje interes za ubrzanje postupka, a tužba je u toku disciplinskog postupka povučena; da se postavljaju pitanja zašto nisu relevantne činjenice koje se tiču opterećenosti podnosioca žalbe predmetima, njihovom prilivu, broju prioritetnih predmeta (starih i hitne prirode), uslovima u kojima je radio, te šta je preduzimano u cilju smanjenja opterećnosti podnosioca zbog povećanog priliva predmeta, odnosno radi rešavanja starih predmeta; da bi navedeni disciplinski prekršaji postojali tek u slučaju da je odstupio od redosleda rešavanja predmeta predviđenog Sudskim poslovnikom.

Predloženo je da Ustavni sud usvoji žalbu i poništi osporenu Odluku o razrešenju sa sudijske funkcije.

2.1. Ustavni sud je , u sprovedenom postupku , najpre, iz spisa predmeta Disciplinske komisije Visokog savet a sudstva broj 116-04-00487/2014-05 i Visokog savet a sudstva (u daljem tekstu: VSS) broj 116-04-780/2014-01, kao i dokumentacije priložene uz žalbu, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom žalbenom ustavnosudskom postupku:

M.J. iz Vrdnika je 25. februara 2014. godine podneo disciplinsku prijavu protiv podnosioca žalbe, zbog toga što je kao postupajući sudija u parničnom postupku zbog smetanja državine koji se od 26. avgusta 2010. godine vodi u predmetu P. 4314/10 održao samo jedno ročište, a nije odlučio ni o predlogu za određivanje privremene mere. Naveo je da se tim povodom obraćao Ministarstvu pravde, koje o nepostupanju podnosioca žalbe obavestilo v.f. predsednika Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji je potom naredio podnosiocu žalbe da "sudi predmet", ali da je ovaj na to ostao "gluv".

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je dopisom III Su-21 51/14-2 od 26. februara 2014. godine zatražio od svih sudova sa područja Apelacionog suda u Novom Sadu izveštaje o broju predmeta po sudijama u kojima sudske odluke nisu izrađene u "zakonskom roku" od 30 dana, sa podacima koliko je tačno trajala izrada sudske odluke.

V.f. predsednika Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici dostavio je Vrhovnom kasacionom sudu uz akt III Su-21-7/14 od 3. marta 2014. godine tražene izveštaje, među kojima i izveštaj o odlukama koje je podnosilac žalbe uradio po proteku 30 dana od dana zaključenja glavne rasprave, za period od 1. januara 2012. do 31. decembra 2013. godine.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je 17. marta 2014. godine Disciplinskom tužiocu VSS podneo disciplinsku prijavu protiv podnosioca žalbe, zbog toga što je u toku 2012. i 2013. godine u "P" i "P1" materiji 147 odluka izradio u rasponu od 31 do 1.400 dana.

M.K. iz Sremske Mitrovice je 14. aprila 2014. godine takođe podneo disciplinsku prijavu protiv podnosioca žalbe , zbog toga što je kao postupajući sudija u predmetu P1. 300/2010 tokom pet godina održao samo jedno ročište 10. maja 2010. godine, na kome je prema podnosiocu prijave kao tužiocu bio izuzetno nekorektan, što je kod njega izazvalo "zebnju i visok stepen zabrinutosti". Iz tog razloga se pritužbama obratio predsednicima Osnovnog suda i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, koji su podnosiocu žalbe dali nalog da ažurira rad na predmetu, ali da on ni dve godine nakon podnošenja pritužbi nije postupio po nalogu. Podnosilac prijave je u dopuni disciplinske prijave od 29. maja 2014. godine naveo da je 26. maja 2014. godine u pisarnici Osnovnog suda u Rumi dobio informaciju da je podnosilac žalbe 16. septembra 2013. godine doneo rešenje o odbacivanju tužbe, koje je ekspedovao 31. decembra 2013. godine, ali da to nije učinio njegovom punomoćniku, te da "zbog proteka roka od dva meseca ne može da podnese predlog za vraćanje u pređašnje stanje, a zbog nastupanja zastarelosti onemogućen je da ponovo podnese tužbu".

Postupajući po navedenim disciplinskim prijavama, Disciplinski tužilac VSS je 23. juna 2014. godine prvostepenoj Disciplinskoj komisiji VSS podneo predlog za vođenje disciplinskog postupka br. 116-04-00107/2014-03, 116-04-00216/2014-03, 116-04-00261/2014-03 i 116-04-00323/2014-03 protiv podnosioca žalbe zbog izvršenog teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. al. 3. i 7. tog člana Zakona o sudijama, zbog toga što je u periodu od 2010. do 30. decembra 2013. godine, postupajući kao sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici , u predmetima parničnog odeljenja, neopravdano kasnio u izradi sudskih odluka i neopravdano odugovlačio sudski postupak, iako je bio svestan da je dužan da odluke ekspeduje u primerenom roku i da uredno postupa po predmetima, usled čega je zbog broja predmeta u kojima je došlo do kašnjenja sa izradom odluka i vremena u kome su odluke izrađene, te zbog nepostupanja po predmetima više od dve godine, došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo. U tom predlogu je navedeno: da je podnosilac žalbe pismene otpravke presuda izradio u neprimerenim rokovima od preko 30 dana; da u velikom broju predmeta, među kojima su i predmeti radnih sporova koji su po svojoj prirodi hitni, nije postupao preko dve godine, a bio je obavezan da to čini sve do decembra 2013. godine, dok je njima bio zadužen; da je usled toga došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a posebno imajući u vidu da su dve parnične stranke podnele disciplinske prijave protiv podnosioca žalbe. Disciplinski tužilac VSS je predložio prvostepenoj Disciplinskoj komisiji VSS da usvoji navedeni predlog, zakaže disciplinsko ročište na koje će biti pozvani podnosilac žalbe i on, te izvedeni predloženi dokazi, a da nakon sprovedenog disciplinskog postupka utvrdi disciplinsku odgovornost podnosioca, pokrene postupak za razrešenje i stavi obrazložen predlog za razrešenje.

Disciplinska komisija VSS je, nakon sprovedenog disciplinskog postupka, utvrdila odgovornost podnosioca žalbe za težak disciplinski prekršaj koji mu je stavljen na teret i VSS podnela obrazložen predlog za njegovo razrešenje sa sudijske funkcije broj 116-04-00487/2014-05 od 10 . oktobra 2014. godine, zbog neopravdanog kašnjenja u izradi odluka u sledećih 15 predmeta, računajući od dana zaključenja glavne rasprave do dana ekspedovanja pismenih otpravaka odluka : 1) P. 1019/2010 – 1.400 dana; 2) P. 2157/2010 – 1.328 dana; 3) P. 2400/2010 – 720 dana; 4) P. 3002/2010 – 396 dana; 5) P. 2379/2011 – 549 dana; 6) P. 402/2012 – 458 dana; 7) P. 1173/2012 – 94 dan; 8) P. 1364/2012 - 365 dana; 9) P. 2457/2011 - 672 dana; 10) P. 2201/2012 - 104 dana; 11) P1. 300/2010 - 106 dana; 12) P1. 84/2011 - 498 dana; 13) P1. 313/2011 - 471 dan; 14) P1. 557/2011 - 653 dana i 15) P1. 676/2010 – 1 .435 dana, kao i zbog neopravdanog odugovlač enja sudski h postupak a time što u sledećih 17 predmeta nije postupao dve i više godina , računajući od donošenja rešenja o otvaranju glavne rasprave do decembra 2013. godine do kada je bio zadužen predmetom: 1) P1. 2409/2010 - tri godine i tri meseca; 2) P. 2454/2010 - tri godine i osam meseci; 3) P. 2463/2010 - tri godine i osam meseci; 4) P. 2572/2010 - tri godine; 5) P. 3015/2010 - tri godine i jedan mesec; 6) P. 4755/2010 - dve godine i jedan mesec; 7) P. 2236/2011 - dve godine i dva meseca; 8) P. 2638/2011 - jednu godinu; 9) P1. 694/2010 - tri godine; 10) P1. 667/2010 - tri godine; 11) P1. 649/2010 - tri godine i osam meseci; 12) P1. 703/2010 - tri godine i sedam meseci; 13) P1. 750/2010 - tri godine i 11 meseci; 14) P1. 1086/2010 - tri godine i pet meseci; 15) P1. 1094/2010 - dve godine i deset meseci; 16) P1. 1308/2010 - dve godine i devet meseci; 17) P. 1743/2010 - dve godine i šest meseci. Disciplinska komisija je utvrdila da je podnosilac žalbe u najvećem broju navedenih predmeta istog dana zaključio glavne rasprave, a potom donosio rešenja o njihovom otvaranju, koja nije ekspedovao. Ista komisija je utvrdila da je posledica koja se ogleda u teškom narušavanju ugleda i poverenja javnosti u sudstvo nastupila, samim tim, što podnosilac u velikom broju predmeta nije ekspedovao odluke u "znatno dugom" vremenu, preko 1000 dana, i što u dužem vremenskom periodu, bez ikakvog opravdanja, uopšte nije postupao po predmetima, iako je kao dugogodišnji sudija, čiji se radni vek navršava 2016. godine, bio svestan da je dužan da odluke ekspeduje i da u predmetima postupa u primerenim rokovima. Komisija je imala u vidu da se u spisima nalazi "pritužba" podneta povodom predmeta P. 4314/2010, zbog koga nije vođen disciplinski postupak, ali potvrđuje činjenicu da je zbog propusta u radu podnosioca žalbe došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, kao i "pritužba" podneta povodom predmeta P1. 300/2010, zbog koga je vođen disciplinski postupak, u kojoj je navedeno da je protiv podnosioca žalbe podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično delo, pa je očigledno da je došlo do narušavanja poverenja stranačke javnosti u rad sudstva. Konstatovano je da podnosilac žalbe u disciplinskom postupku nije dao usmeno i pisano izjašnjenje, zbog čega nije osporio navode iz predloga za vođenje disciplinskog postupka, niti je ukazao na eventualne razloge, objektivne ili subjektivne prirode, koji bi opravdali ovakvo postupanje. Polazeći od svega izloženog, Komisija je utvrdila da su radnjama podnosioca žalbe ostvareni subjektivni i objektivni elementi teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. al. 3. i 7. navedenog člana Zakona.

VSS je 28. novembra 2014. godine doneo osporenu Odluku broj 116-04-780/2014-01 kojom je utvrdio da podnosiocu žalbe prestaje sudijska funkcija, razrešenjem sa sudijske funkcije, zbog izvršenog teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stav om 1. al. 3. i 7. tog člana Zakona o sudijama, i to danom pravnosnažnosti navedene odluke. U obrazloženju osporene odluke je navedeno: da je podnosilac žalbe, kao nosilac pravosudne funkcije, posebno trebalo da ima u vidu da je svaki sudija dužan da u obavljanju sudijske funkcije svoje obaveze izvršava u primerenim rokovima; da je neprimereno kasnio sa izradom odluka u "znatnom" broju predmeta i neprimereno dugo nije postupao u većem broju predmeta kojima je bio zadužen; da je jasno da se ne radi o trenutnim poteškoćama u radu podnosioca, već o kontinuiranom i višegodišnjem neizvršavanju radnih zadataka u predviđenim rokovima, za šta ne mogu postojati opravdani i izvinjavajući razlozi; da je pored teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, došlo i do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka kod podnosioca žalbe, a što se reflektuje na rad i funkcionisanje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, a potom i Osnovnog suda u Rumi.

Podnosilac žalbe je u prigovoru protiv osporene Odluke o prestanku sudijske funkcije naveo: da za utvrđivanje teškog disciplinskog prekršaja nije bilo dovoljno navesti broj i vrstu predmeta, kao i šta nije urađeno blagovremeno; da se morala uzeti u obzir njegova opterećenost u radu; da je od 2010. do 2013. godine rešio 1.014 predmeta, a da je u "P" i "P1" materiji u radu godišnje imao od 400 do 500 predmeta; da je bilo potrebno ispitati da li se radilo o pravno i činjenično složenim, odnosno o starim predmetima; da li su donete odluke opstale po pravnim lekovima; da li su okončani i koliko su trajali postupci, posebno pre nego što je predmete dobio u rad; da su na opterećenost u radu uticala česta putovanja na rasprave koje su održavane u sedištu suda i u sudskim jedinicama, pri čemu je putovao sopstvenim automobilom ili autobusom; da nije bilo obezbeđeno dovoljno prostora za smeštaj svih predmeta, da je podneske ulagao zapisničar ili on sam, da je u kancelariji bio samo jedan računar, koji mu nije bio uvek na raspolaganju za izradu odluka; da je povremeno vršio poslove iz nadležnosti istražnog sudije, poslove medijacije i bio imenovan za predsednika Komisije za vođenje postupka i donošenje rešenja po zahtevu za vraćanje zemljišta opštine Ruma; da se postojanje teškog disciplinskog prekršaja nije moglo utvrditi na osnovu predmeta za koje nije vođen disciplinski postupak.

VSS je 3. februara 2015. godine doneo osporenu Odluku broj 116-04-00780/2014-01 kojom je odbio prigovor podnosioca žalbe izjavljen protiv osporene Odluke od 28. novembra 2014. godine. U toj osporenoj odluci je navedeno da podnosilac u prigovoru nije naveo nove činjenice, niti je predložio nove dokaze, koji bi doveli u sumnju činjenično stanje utvrđeno u obrazloženju osporene Odluke od 28. novembra 2014. godine. Ocenjeno je da okolnosti na koje se podnosilac žalbe pozvao u prigovoru ne mogu biti razlog za oslobađanje od odgovornosti zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja, uz ponavljanje stava obrazloženog u Odluci o prestanku sudijske funkcije.

2.2. VSS je u odgovoru na žalbu naveo da u svemu ostaje pri navodima datim u obrazloženjima osporenih odluka i predložio da Sud žalbu odbije.

2.3. U postupku po žalbi podnosioca protiv osporenih odluka VSS, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 100. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, zakazao raspravu, koja je održana 10. februara 2016. godine, u prisustvu podnosioca žalbe i ovlašćenog predstavnika donosioca osporenih odluka. Na održanoj raspravi je, pre svega, trebalo razjasniti sledeća sporna pitanja postavljena u pripremljenom referatu: da li su kašnjenja u izradi odluka i odugovlačenja postupaka bili neopravdani, posebno imajući u vidu navode podnosioca žalbe o radnoj opterećenosti i organizacionim problemima u sudu i da li su usled toga nastupile označene posledice iz člana 90. stav 2. Zakona o sudijama.

Podnosilac žalbe je naveo: da je donosilac osporenih odluka mogao da utvrdi njegovu opterećenost u radu; da je postupao u sudu koji je bio nadležan za područje celog Srema, koji je do 1. januara 2014. godine imao 39, a nakon toga 57 sudija; da je svake godine u periodu od 2010. do 2013. godine samo u "P" i "P1" materiji imao oko 500 predmeta u radu, a da je od 2011. godine dobio u rad i izvršne predmete u postupku po pravnim lekovima; da je u radu imao veći broj predmeta iz radnih sporova; da je na dužinu izrade odluka uticalo to da je u odnosu na druge sudije imao veći broj predmeta, koji su bili "vrlo bitni"; da su predmeti u kojima je zaključio glavne rasprave bili dosta kompleksni i obimni; da je 2010. godina faktički otišla na raspravne dane, proučavanje predmeta, "borbu" da se oslobodi kancelarija kako bi moglo da se radi; da postojanje organizacionih problema u sudu potvrđuje podnesak koji je dostavilo sedmoro sudija Osnovnog suda u Rumi; da je tačno da se nije najbolje snašao u novoj organizaciji posla; da je "možda morao drugačije da organizuje obavljanje poslova"; da je tačno da je Ustavni sud u predmetu P. 2157/2010 utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Nije odgovorio na pitanje iz kojih razloga je u određenim predmetima, među kojima ima i radnih sporova, istog dana zaključivao glavnu raspravu, a potom donosio rešenja o njenom otvaranju, koja nije dostavio strankama.

Ovlašćeni predstavnik VSS je navela da ostaje pri razlozima datim u osporenim odlukama. Istakla je da VSS toleriše izradu odluka do 30 dana od dana zaključenja glavne rasprave i da je tu granicu, čak, pomerio do 60 dana, ali da je kašnjenje od 1400 dana nedopustivo. Nije se izjašnjavala o drugim pojedinačnim pitanjima iz referata.

2.4. Ustavni sud je iz obaveštenja i relevantnih dokumenata nadležnih sudova u vezi sa parničnim odlukama povodom kojih je vođen disciplinski postupak i postupak za razrešenje podnosioca žalbe, utvrdio sledeće:

1) U predmetu P. 1019/2010 - glavna rasprava je zaključena 2. marta 2010. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 31. decembra 2013. godine, nakon 1400 dana ; donetom presudom je utvrđena ništavost ugovora i odbijen zahtev za brisanje prava korišćenja; navedena prvostepena presuda je u postupku po žalbi delimično preinačena i delimično potvrđena.

2) U predmetu P. 2157/2010 - glavna rasprava je zaključena 7. aprila 2010. godine, a pismeni otpravak rešenja ekspedovan 25. novembra 2013. godine, nakon 1.328 dana ; donetim rešenjem je odbačena tužba u delu koji se odnosio na kamatu i troškove postupka; navedeno prvostepeno rešenje je potvrđeno u postupku po žalbi; Odlukom Ustavnog suda Už-5353/2010 od 19. decembra 2013. godine usvojena je ustavna žalba S.R. i utvrđeno da je povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Rumi u predmetu P. 647/07, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici - Sudska jedinica u Rumi u predmetu P. 2157/2010.

3) U predmetu P. 2400/2010 - glavna rasprava je zaključena 15. novembra 2011. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 4. novembra 2013. godine, nakon 720 dana ; donetom presudom odbijeni su tužbeni zahtevi za utvrđenje ništavosti ugovora i poništenje ugovora, kao i protivtužbeni zahtev za iseljenje iz stana; v.f. predsednika suda je dao posebnu naredbu za preduzimanje svih mera i radnji radi ubrzanja postupka u skladu sa programom rešavanja starih predmeta, o čemu su obavešteni Viši sud u Sremskoj Mitrovici i Ministarstvo pravde; žalbe tužilje i prvotuženog su usvojene.

4) U predmetu P. 3002/2010 - glavna rasprava je zaključena 26. novembra 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 27. novembra 2013. godine, nakon 366 dana (u osporenoj Odluci o prestanku sudijske funkcije pogrešno je navedeno 396 dana); donetom presudom su delimično usvojeni tužbeni zahtevi za utvrđenje ništavosti ugovora i prava svojine na nepokretnostima; navedena prvostepena presuda je u postupku po žalbi delimično preinačena.

5) U predmetu P. 2379/2011 - glavna rasprava je zaključena 21. maja 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 21. novembra 2013. godine, nakon 458 dana ; donetom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za iseljenje iz stana; navedena prvostepena presuda je potvrđena u postupku po žalbi.

6) U predmetu P. 402/2012 - glavna rasprava je zaključena 25. septembra 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 27. decembra 2013. godine, nakon 458 dana ; donetom presudom je održan na snazi platni nalog za isplatu regresnog duga; protiv prvostepene presude nije izjavljena žalba.

7) U predmetu P. 1173/2012 - glavna rasprava je zaključena 10. septembra 2013. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 13. decembra 2013. godine, nakon 94 dana ; donetom presudom je usvojen tužbeni zahtev za naknadu štete; protiv prvostepene presude nije izjavljena žalba.

8) U predmetu P. 1364/2012 - glavna rasprava je zaključena 18. decembra 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 18. decembra 2013. godine, nakon 365 dana ; donetom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu duga; navedena prvostepena presuda je potvrđena u postupku po žalbi .

9) U predmetu P. 2457/2011 - glavna rasprava je zaključena 21. februara 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 24. decembra 2013. godine, nakon 672 dana ; donetom presudom je usvojen prigovor tuženog i ukinut platni nalog; protiv prvostepene presude nije izjavljena žalba.

10) U predmetu P. 2201/2012 - glavna rasprava je zaključena 11. jula 2013. godine, a pismeni otpravak rešenja ekspedovan 23. oktobra 2013. godine, nakon 104 dana ; donetim rešenjem je utvrđeno da je tuženi izvršio smetanje poseda tužioca; navedeno prvostepeno rešenje je potvrđeno u postupku po žalbi.

11) U predmetu P1. 300/2010 (povodom koga je podneta disciplinska prijava) - rešenje je doneto van rasprave 16. septembra 2013. godine, a pismeni otpravak ekspedovan 31 . decembra 2013. godine, nakon 106 dana; donetim rešenjem je odbačena tužba za poništaj rešenja kojim je tužilac razrešen sa funkcije načelnika Opštinske uprave Opštine Ruma ; navedeno prvostepeno rešenje je potvrđeno u postupku po žalbi, a Vrhovni kasacioni sud je, odlučujući o reviziji, ukinuo nižestepene presude i vratio predmet prvostepenom sudu na ponovno suđenje; rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4. 62/2014 od 13. oktobra 2014. godine utvrđeno je da je M.K. (tužiocu u parničnom postupku i podnosiocu disciplinske prijave) povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici u predmetu P1. 300/2010, pri čemu je navedeno da je pismeni otpravak rešenja prvostepenog suda od 16. septembra 2013. godine punomoćniku tužioca dostavljen 3. septembra 2014. godine, nakon 11 meseci od donošenja.

12) U predmetu P1. 84/2011 - glavna rasprava je zaključena 5. jula 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 15. novembra 2013. godine, nakon 498 dana ; donetom presudom je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu; navedena prvostepena presuda je ukinuta u postupku po žalbi.

13) U predmetu P1. 313/2011 - glavna rasprava je zaključena 11. septembra 2012. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 26. decembra 2013. godine, nakon 471 dana ; donetom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike zarade.

14) U predmetu P1. 557/2011 - glavna rasprava je zaključena 13. marta 2012. godine, a pismeni otpravak rešenja ekspedovan 26. decembra 2013. godine, nakon 653 dana ; donetim rešenjem je utvrđeno da je tužba povučena.

15) U predmetu P1. 676/2010 - glavna rasprava je zaključena 8. juna 2010. godine, a pismeni otpravak presude ekspedovan 17. marta 2014. godine, nakon 1.378 dana (u osporenoj Odluci o prestanku sudijske funkcije pogrešno je navedeno 1.435 dana); donetom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za zasnivanje radnog odnosa ; navedena prvostepena presuda je potvrđena u postupku po žalbi.

Ustavni sud je u vezi sa parničnim postupcima povodom kojih je vođen disciplinski postupak i postupak za razrešenje podnosioca žalbe, utvrdio sledeće:

1) U predmetu P. 2409/2010 - tužba za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju je podneta 14. avgusta 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 28. septembra 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i tri meseca; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je za 19. maj 2014. godine zakazao ročište za glavnu raspravu.

2) U predmetu P. 2 454/2010 - tužba zbog smetanja državine je podneta 25. septembra 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 27. aprila 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i osam meseci; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

3) U predmetu P. 2463/2010 - tužba za predaju pokretne stvari je podneta 5. oktobra 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 27. aprila 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i osam meseci; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

4) U predmetu P. 2572/2010 - tužba za naknadu nematerijalne štete je podneta 10. decembra 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 21. decembra 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; punomoćnik tužioca je podneskom od 20. juna 2012. godine zatražio od suda da mu dostavi pismeni otpravak presude, jer "teško može da objasni stranci da duže od godinu i po dana nema presude"; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine; nakon toga drugi postupajući sudija je zakazao ročište za glavnu raspravu.

5) U predmetu P. 3015/2010 - tužba za utvrđenje prava svojine je podneta 5. marta 2010. godine; glavna rasprava je zaključena 9. novembra 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i jedan mesec; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

6) U predmetu P. 4755/2010 - tužba za utvrđenje nedopustivosti izvršenja je podneta 1. oktobra 2010. godine; glavna rasprava je zaključena 6. septembra 2011. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno dve godine i jedan mesec; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

7) U predmetu P. 2236/2011 - tužba za isplatu duga je podneta 9. avgusta 2010. godine; glavna rasprava je zaključena 25. novembra 2011. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno dve godine i dva meseca; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

8) U predmetu P. 2638/2011 - tužba za isplatu naknade za troškove lečenja je podneta 22. aprila 2008. godine; glavna rasprava je zaključena 13. decembra 2012. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno jednu godinu; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

9) U predmetu P1. 694/2010 - tužba za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je podneta 28. jula 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 21. decembra 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

10) U predmetu P1. 667/2010 - tužba za isplatu razlike otpremnine je podneta 26. novembra 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 21. decembra 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

11) U predmetu P1. 649/2010 - tužba za isplatu otpremnine je podneta 3. septembra 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 16. februara 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i osam meseci; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

12) U predmetu P1. 703/2010 - tužba za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je podneta 4. septembra 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 4. maja 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i sedam meseci; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je zakazao ročište.

13) U predmetu P1. 750/2010 - tužba za isplatu otpremnine je podneta 12. maja 2009. godine; nakon što je rešenjem od 5. februara 2010. godine izršeno razdvajanje predmeta, nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i 11 meseci; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

14) U predmetu P1. 1086/2010 - tužba za poništaj odluke o prestanku radnog odnosa je podneta 7. maja 2010. godine; glavna rasprava je zaključena 6. jula 2010. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno tri godine i pet meseci; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

15) U predmetu P1. 1094/2010 - tužba za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa je podneta 12. maja 2010. godine; glavna rasprava je zaključena 22. februara 2011. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno dve godine i deset meseci; v.f. predsednika suda je dao posebnu naredbu za preduzimanje svih mera i radnji radi ubrzanja postupka u skladu sa programom rešavanja starih predmeta; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

16) U predmetu P1. 1308/2010 - tužba za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu je podneta 28. jula 2009. godine; glavna rasprava je zaključena 29. marta 2011. godine, a istog dana je doneto rešenje o otvaranju glavne rasprave koje nije ekspedovano; po predmetu nije postupano do decembra 2013. godine, odnosno dve godine i devet meseci; v.f. predsednika suda je dao posebnu naredbu za preduzimanje svih mera i radnji radi ubrzanja postupka u skladu sa programom rešavanja starih predmeta ; predmet je dodeljen u rad drugom sudiji, koji je nastavio postupanje.

17) U predmetu P. 1743/2010 - po predmetu nije postupano od 2. juna 2011. godine, kada je odlučeno da se zakazano ročište ne održi, do decembra 2013. godine, odnosno dve godine i šest meseci.

V.f. predsednika Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici je VSS uz dopis Su I-1-24/13 od 17. marta 2014. godine dostavio zapisnik o prijemu navedenih predmeta sudije Dragana Mandića iz Osnovnog suda u Rumi, sačinjen 11. marta 2014. godine. U tom dopisu je navedeno da podnosilac žalbe nije, nakon formiranja nove mreže sudova, tokom decembra 2013. godine vratio predmete koji po svojoj mesnoj nadležnosti pripadaju Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici, već je to učinio 11. marta 2014. godine nakon urgencije v.f. predsednika suda. Napomenuto je da stanje u spisima predmeta ne odgovara stanju u elektronskom upisniku, da se iz upisnika ne može pratiti gde se predmeti nalaze i kako su rešeni, kao i da su za većinu tih predmeta slate urgancije, a da su neki od njih bili obuhvaćeni programom rešavanja starih predmeta.

U dopisu Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Su VIII-VIII 3/16 od 18. januara 2016. godine je navedeno: da je v.f. predsednika suda redovno donosio programe rešavanja starih predmeta; da se v.f. predsednika suda u vezi sa predmetima povodom kojih je vođen postupak za razrešenje podnosioca žalbe, a koje on nije predao nadležnom sudu, u skladu sa zakonom, obraćao VSS i predsedniku Višeg suda u Sremskoj Mitrovici; da je ministarstvo nadležno za poslove pravosuđa vršilo nadzor po pojedinačnim pritužbama stranaka, a v.f. predsednika suda je po pritužbama davao naredbe za preduzimanje svih mera i radnji zasnovanih na zakonu za ubrzanje postupka.

2.5. Ustavni sud je iz izveštaja o radu podnosioca žalbe utvrdio sledeće činjenice:

Podnosilac žalbe je u 2010. godini u "P" materiji u radu imao 374 predmeta , od kojih je rešio 150, u "P1" materiji 118 predmeta, od kojih je rešio 49, u "Ipv" materiji dva predmeta, od kojih je jedan rešen, u "Ipv" materiji tri predmeta, koja nisu rešena; u 2011. godini, u "P" materiji u radu je imao 484 predmeta, od kojih je rešio 171, u "P1" materiji 101 predmet, od kojih je rešio 17, u "P2 " materiji jedan predmet, koji nije rešio, u "Pl" materiji dva predmeta, od kojih je jedan rešio, u "Ipv" materiji tri predmeta, od kojih su dva rešena, u "Ipv1" materiji sedam predmeta, koji su svi rešeni, u "IpvI" materiji 55 predmeta, od kojih je rešeno 11, u "IpvIv" materiji 124 predmeta, od kojih je rešeno 82; u 2012. godini, u "P" materiji u radu je imao 428 predmeta, od kojih je rešio 193 , u "P1" materiji 117 predmeta, od kojih je rešio 49, u "Pl" materiji dva predmeta, od kojih je jedan rešio, u "IpvI" materiji 154 predmeta, od kojih je rešio 87, u "IpvIv" materiji 95 predmeta, od kojih je rešeno 8 0; u 2013. godini, u "P" materiji u radu je imao 386 predmeta, od kojih je rešio 172, u "P1" materiji 102 predmeta, od kojih je rešio 40, u "IpvI" materiji 101 predmet, od kojih je rešeno 65, u "IpvIv" materiji 54 predmeta, od kojih je rešeno 34.

Ustavni sud je iz izveštaja o radu dvoje sudija koji su kao i podnosilac žalbe postupali u "P" i "P1" materiji, a protiv kojih nije vođen disciplinski postupak, utvrdio sledeće činjenice:

Sudija Lj.K. je u 2010. godini u "P" materiji u radu imala 422 predmeta od kojih je rešila 165, u "P1" materiji 75 predmeta, od kojih je rešila 26, u "P2 " materiji 139 predmeta , od kojih je rešila 95, u "Pl" materiji 72 predmeta, od kojih je rešila 54, u "Ipv" materiji jedan predmet, koji nije rešen, u "Ipv1" materiji tri predmeta, koja nisu rešena; u 2011. godini, u "P" materiji u radu je imala 510 predmeta, od kojih je rešila 141, u "P1" materiji 97 predmeta, od kojih je rešila 26, u "P2" materiji 208 predmeta, od kojih je rešila 146, u "Pl" materiji 67 predmeta, od kojih je rešila 63, u "Ipv" materiji četiri predmeta, koja su rešena, u "Ipv1" materiji devet predmeta, koji su rešeni, u "IpvI" materiji jedan predmet, koji nije rešen; u 2012. godini, u "P" materiji u radu je imala 593 predmeta, od kojih je rešila 224, u "P1" materiji 110 predmeta, od kojih je rešila 53, u "P2" materiji 192 predmeta, od kojih je rešila 136, u "Pl" materiji 57 predmeta, od kojih je rešila 50, u "Ipv I" materiji jedan predmet, koji nije rešen; u 2013. godini, u "P" materiji u radu je imala 367 predmeta, od kojih je rešila 180, u "P1" materiji 55 predmeta, od kojih je rešila 20, u "P2" materiji 145 predmeta, od kojih je rešila 110, u "Pl" materiji 34 predmeta, od kojih je rešila 32, u "IpvI" materiji jedan predmet, koji nije rešen.

Sudija Lj.M. je u 2010. godini u "P" materiji u radu imala 366 predmeta od kojih je rešila 112, u "P1" materiji 114 predmeta, od kojih je rešila 51, u "P2 " materiji 169 predmeta , od kojih je rešila 107, u "Pl" materiji 70 predmeta, od kojih je rešila 51, u "Ipv" materiji tri predmeta, od kojih je jedan rešen, u "Ipv1" materiji dva predmeta, koja nisu rešena; u 2011. godini, u "P" materiji u radu je imala 470 predmeta, od kojih je rešila 131, u "P1" materiji 103 predmeta, od kojih je rešila 42, u "P2" materiji 279 predmeta, od kojih je rešila 186, u "Pl" materiji 66 predmeta, od kojih je rešila 53, u "Ipv Iv" materiji četiri predmeta, koja nisu rešena, u "Ipv" materiji četiri predmeta, koja su rešena, u "Ipv1" materiji četiri predmeta, koja su rešena, u "IpvI" materiji tri predmeta, od kojih je jedan rešen; u 2012. godini, u "P" materiji u radu je imala 481 predmeta, od kojih je rešila 159, u "P1" materiji 101 predmet, od kojih je rešila 52, u "P2" materiji 219 predmeta, od kojih je rešila 135, u "Pl" materiji 55 predmeta, od kojih je rešila 50, u "IpvIv" materiji četiri predmeta, koja su rešena, u "IpvI" materiji dva predmeta, od kojih je jedan rešen; u 2013. godini, u "P" materiji u radu je imala 382 predmeta, od kojih je rešila 148, u "P1" materiji 73 predmeta, od kojih je rešila 28, u "P2" materiji 303 predmeta, od kojih je rešila 237, u "Pl" materiji 47 predmeta, od kojih je rešila 37, u "IpvIv" materiji 33 predmeta, od kojih je rešeno pet, u "IpvI" materiji 24 predmeta, od kojih je rešeno deset.

3. Iako podnosilac u žalbi ističe povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava i načela stalnosti sudijske funkcije iz člana 146. Ustava, Ustavni sud ukazuje da se u postupku po žalbi sudije izjavljenoj protiv odluke o prestanku sudijske funkcije ne ispituje postojanje povreda ustavnih prava i prava zajemčenih potvrđenim međunarodnim ugovorima za razliku od postupka po ustavnoj žalbi, već zakonitost odluke kojom je sudiji prestala sudijska funkcija.

Ustavni sud nalazi da su za ocenu osnovanosti žalbe podnosioca od značaja sledeće odredbe Ustava i zakona:

Ustavom Republike Srbije je utvrđeno: da sudiji prestaje sudijska funkcija (…) razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga (član 148. stav 1. ); da odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva, da protiv ove odluke sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu i da izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje ustavne žalbe (stav 2. ); da se postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razrešenje od dužnosti predsednika suda, uređuju zakonom (stav 3.); da su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće (član 166. stav 2.).

Odredbama Zakona o sudijama ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 - Odluka US , 104/09, 101/10, 8/12 - Odluka US, 121/12, 124/ 12 - Odluka US, 101/13, 111/14-Odluka US, 117/14, 40/15, 63/15-Odluka US i 106/15 ) propisano je : da je sudija dužan da predsednika suda obavesti zašto prvostepeni postupak nije okončan u roku od jedne godine i da ga zatim na svaka tri meseca obaveštava o daljem razvoju postupka (član 28. stav 1.); da s udijska funkcija prestaje (…) kad sudija bude razrešen (član 57. stav 1.); da se sudija razrešava (…) zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja (član 62.); da Visoki savet sudstva utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost (član 65. stav 1.); da odluka Visokog saveta sudstva mora biti obrazložena (stav 3.); da je d isciplinski prekršaj nesavesno vršenje sudijske funkcije ili ponašanje sudije nedostojno sudijske funkcije, koji je propisan ovim zakonom (član 89.); da je disciplinski prekršaj neopravdano kašnjenje u izradi odluka i neopravdano odugovlačenje postupka (član 90. stav 1. al . 3. i 7.); da t ežak disciplinski prekršaj postoji ako je usled izvršenja disciplinskog prekršaja iz stava 1. ovog člana došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti ili obavljanja radnih zadataka u sudu ili do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku, kao i u slučaju ponovljenog disciplinskog prekršaja (stav 2.).

Odredbom člana 13. stav 2. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 101/2013 ), koji se primenjuje od 1. januara 2014. godine, propisano je da predmete u kojima do dana početka primene ovog zakona nije doneta odluka od sudova i javnih tužilaštava osnovanih Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 116/08) preuzimaju mesno nadležni sudovi i javna tužilaštva osnovani ovim zakonom.

Odredbom člana 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva ("Službeni glasnik RS", br. 116/08, 101/ 10 i 88/ 11), koja se primenjivala u vreme donošenja osporenih odluka, bilo je propisano da odluke Saveta moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.

Odredbom člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13 - Odluka US, 74/13 - Odluka US i 55/ 14), koji je stupio na snagu 1. februara 2012. godine, propisano je da će se postupci započeti pre stupanja na snagu ovog zakona sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) .

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04, 111/09, 36/11 i 53/ 13 - Odluka US) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku (član 10. stav 1.); da je s ud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (stav 2.); da ako ovim zakonom nije drukčije određeno, sudija pojedinac u rešavanju stvari iz svoje nadležnosti ima sva prava i dužnosti koja pripadaju predsedniku veća i veću (član 35. stav 4.); da k ad veće smatra da je predmet raspravljen tako da se može doneti odluka, sud će saopštiti da je glavna rasprava zaključena (član 305. stav 1.); da sud može u toku većanja i glasanja odlučiti da se zaključena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razjašnjenja pojedinih važnijih pitanja (član 306.) ; da kad se glavna rasprava održava pred većem, presudu donose predsednik veća i članovi veća koji su učestvovali na ročištu na kome je glavna rasprava zaključena, da odmah po zaključenju glavne rasprave sud donosi presudu koju objavljuje predsednik veća ( član 339. stav 2.); da u složenijim predmetima sud može da odloži donošenje presude za osam dana od dana zaključenja glavne rasprave , da se u takvom slučaju presuda neće objaviti, već će sud prepis presude dostaviti strankama (stav 3.); da se p resuda mora pismeno izraditi u roku od osam dana od donošenja, a u složenijim predmetima sud može odložiti pismenu izradu presude za još 15 dana (član 341. stav 1.); da sva rešenja koja se donose na ročištu objavljuje predsednik veća, odnosno sudija pojedinac (član 350.); da se r ešenja koja sud donosi van ročišta saopštavaju strankama dostavljanjem overenog prepisa rešenja (član 351. stav 1.); da će se odredbe člana 339. stav 2. i člana 341. ovog zakona shodno primenjivati i na rešenja (član 354.); da će u postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naročito prilikom određivanja rokova i ročišta, sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja radnih sporova (član 435.); da će p rilikom određivanja rokova i ročišta po tužbama zbog smetanja državine sud uvek obraćati naročitu pažnju na potrebu hitnog rešavanja prema prirodi svakog pojedinog slučaja (član 447.); da će o dluku o zahtevu sud doneti u roku do 90 dana (član 448. stav 2.).

Odredbom člana 195. stav 3. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13 ), koja se primenjivala do 28. jula 2014. godine, bilo je propisano da se spor pred nadležnim sudom pravnosnažno okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

Odredbom člana 16. Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova ( "Službeni glasnik RS", broj 80/ 05), koja su se primenjivala do 30. juna 2015. godine, bilo je propisano da je vreme izrade odluke zakonom propisan rok, osim u složenim krivičnim, građanskim, trgovinskim i upravnim predmetima, kada se ovaj rok može produžiti najviše do 30 dana.

4. Po oceni navoda žalbe, odgovora na žalbu, izjašnjenja VSS i podnosioca žalbe na raspravi održanoj pred ovim sudom, kao i svih spisa predmeta, Ustavni sud je našao da je žalba neosnovana.

Ispitujući zakonitost osporenih odluka VSS, Ustavni sud je pošao od toga da iz navedenih odluka proizlazi da je zakonski osnov prestanka sudijske funkcije podnosioca žalbe bila odredba člana 57. stav 1. Zakona o sudijama, kojom je, pored ostalog, propisano da sudiji prestaje sudijska funkcija razrešenjem, a da je, u smislu odredbe člana 62. Zakona, razlog zbog koga je razrešen bio učinjen težak disciplinski prekršaj iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. al. 3. i 7. tog člana Zakona. Ustavni sud je konstatovao da je VSS u osporenoj Odluci o prestanku sudijske funkcije ocenio da je Disciplinska komisija u podnetom predlogu za razrešenje pravilno utvrdila odgovornost podnosioca žalbe za navedeni težak disciplinski prekršaj, usled čijeg izvršenja je došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, s tim što je VSS dodatno utvrdio da je došlo i do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka u sudu.

Podnosilac žalbe ne osporava da je kasnio u izradi odluka i da u označenim periodima nije postupao u navedenim predmetima, ali tvrdi da ta kašnjenja i nepostupanja nema ju obeležja teškog disciplinskog prekršaja iz člana 90. stav 2. u vezi sa stavom 1. al. 3. i 7. tog člana Zakona o sudijama, jer nisu utvrđeni bitni elementi tog prekršaja koji se ogledaju u neopravdanosti kašnjenja i odugovlačenja, kao i u postojanju Zakonom određenih posledica.

Kada je reč o predmetima u kojima su podnosiocu žalbe stavljena na teret neopravdana kašnjenja u izradi odluka, Ustavni sud je utvrdio da navedene odluke nisu donete na ročištima na kojima su bile zaključene glavne rasprave, već je u zapisnicima konstatova no da "će se pismena odluka doneti". U pismeno izrađeni m odlukama je kao dan njihovog donošenja naveden datum održavanja ročišta na kome je zaključena glavna rasprava . Ustavni sud smatra da se u takvoj situaciji zakonski rok za izradu odluka morao računati od dana donošenja koji je u njima označen. U konkretnom slučaju, odluke nisu izrađene u roku od osam dana od dana zaključenja glavne rasprave, niti u naknadnom roku od 15 dana za koliko se po zakonu mogla odložiti pismena izrada u složenijim predmetima.

Kada je reč o predmetima u kojima su podnosiocu žalbe stavljena na teret neopravdana odugovlačenja postupaka, Ustavni sud je najpre izuzeo iz daljeg razmatranja nepostupanje u predmetu P. 2638/2011 , jer je ono trajalo jednu godinu, što je nespojivo sa predmetom postupka za razrešenje podnosioca koji je vođen zbog neopravdanog odugovlačenja postupaka u trajanju od dve i više godina. Ustavni sud je potom utvrdio da je podnosilac kao sudija pojedinac ili veće čiji je bio predsednik u 14 od 16 predmeta zaključilo glavne rasprave i u zapisnicima konstatovalo da "će se pismene odluke doneti" , da bi istog dana, van ročišta, donelo rešenja o ponovnom otvaranju glavne rasprave u tim predmetima, ne zakazujući pri tom naredna ročišta i ne dostavljajući overene prepise tih rešenja strankama, u skladu sa obavezom propisanom odredbom člana 351. stav 1. ranije važećeg ZPP. Iz tih razloga , rešenja o ponovnom otvaranju glavne rasprave nisu mogla proizvoditi pravna dejstv a, te se moralo smatrati da postupci nisu bili vraćeni u stadijum glavne rasprave, već da je ista zaključena, zbog čega je postojala obaveza suda da donese, pismeno izradi i dostavi odluke. Prema tome, i u toj grupi predmeta suštinski se radilo o kašnjenju u izradi odluka. U preostala dva predmeta (P1. 750/2010 i P1. 1743/2010) u kojima glavne rasprave nisu bile zaključene, već se u pravom smislu reči radilo o odugovlačenju postupaka, podnosilac žalbe ni je, u skladu sa odredbom člana 28. stav 1. Zakona o sudijama, obaveštavao predsednika suda zašto prvostepeni postup ci ni su okončan i u roku od jedne go dine, a potom svaka tri meseca o daljem razvoju postupka.

Podnosilac je tokom postupka za razrešenje i ustavnosudskog žalbenog postupka, kašnjenja u izradi odluka, odnosno odugovlačenja postupaka, obrazložio opterećenošću u radu u periodu od 2010. do 2013. godine , koju dovodi u vezu sa brojem predmeta koje je imao u svakoj godini tog perioda , njihovom hitnošću i složenošću, kao i organizacionim problemima u sudu.

Ustavni sud je našao da iz navedenih statističkih podataka o radu podnosioca žalbe i dvoje sudija Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici proizlazi da podnosilac žalbe u periodu od 2010. do 2013. godini nije bio u većoj meri opterećen brojem predmeta u odnosu na pomenute sudije koji su, kao i on, postupale u "P" i "P1" materiji, ali protiv kojih nisu vođeni disciplinski postupci. Iako je podnosilac žalbe u odnosu na posmatrane sudije rešio veći broj izvršnih predmeta, za koje je propisana hitnost u postupanju, navedene sudije su u svakoj godini tog perioda rešile veliki broj porodičnih sporova, za koje je takođe propisana hitnost postupka, a koje podnosilac nije imao u radu. Navod o složenosti pojedinih predmeta nije mogao biti razmatran, jer se podnosilac nije pozvao na složenost konkretnih predmeta, niti je izneo u čemu se ona ogleda. Takođe, ni organizacioni problemi u sudu, sa kojima su se suočavale i druge sudije, nisu mogli opravdati , pre svega, višegodišnja kašnjenja u izradi odluka i odugovlačenja postupaka , pogotovo što je podnosilac na održanoj raspravi naveo da se "nije najbolje snašao u novoj organizaciji poslova" i da je "možda morao drugačije da organizuje njihovo obavljanje". Osim toga, podnosilac nije naveo druge opravdane razloge zbog kojih mu nije bilo omogućeno postupanje u parničnim predmetima.

Kako se tvrdnja podnosioca žalbe o pogrešnoj primeni materijalnog prava temelji na nedostacima činjenične osnove osporenih odluka, Ustavni sud je, nakon što je utvrdio činjenice bitne za potpunu ocenu njegovih navoda, našao da je pravilan zaključak VSS da je podnosilac neopravdano kasnio u izradi pomenutih odluka i da je neopravdano odugovlačio pomenute postupke, iako je bio svestan svoje obaveze da odluke izradi u zakonskom i primerenom roku, te da uredno postupa u predmetima.

Ovaj sud ukazuje da do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo može doći, samim tim, što odluka neopravdano nije izrađena u dugom vremenskom periodu. Ustavni sud je uzeo u obzir da su utvrđena kašnjenja u izradi odluka i odugovlačenja postupaka u većem broju predmeta bila u toj meri izražena da su u predmetima hitne prirode prevazilazila zakonom propisane rokove za pravnosnažno okončanje parnica iz radnih odnosa, odnosno za odlučivanje o tužbenom zahtevu u parnicama zbog smetanja državine, dok su u drugim predmetima prekoračivala uspostavljene standarde razumnog trajanja prvostepenog parničnog postupka. U prilog ocene VSS da je nastupila navedena posledica govore brojne pritužbe stranaka i utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu P1. 2157/2010, a posebno u predmetu P1. 300/2010, u kome je neopravdanom kašnjenju u izradi rešenja o odbacivanju tužbe prethodilo višegodišnje nepostupanje u predmetu, a navedeno rešenje ni nakon pismene izrade nije bilo dostavljeno strankama, zbog čega je tužilac u tom predmetu podneo disciplinsku prijavu protiv podnosioca kao postupajućeg sudije.

Ustavni sud je potom našao da je VSS pravilno utvrdio da je izvršenjem osnovnih oblika navedenih disciplinskih prekršaja došlo i do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti i obavljanju radnih zadataka u sudu. Razloge za takav zaključak ovaj sud nalazi, pre svega, u tome što: prvo, podnosilac žalbe, nakon premeštaja u novoformirani Osnovni sud u Rumi , nije do kraja 2013. godine , u skladu sa obavezom iz odredbe člana 13. stav 2. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, predao mesno nadležnom Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici grupu predmeta zbog kojih je vođen postupak za njegovo razrešenje, već je to učinio 11. marta 2014. godine po urgenciji v.f. predsednika suda i drugo, u tim predmetima je istog dana na ročištu donosio rešenja o zaključenju glavne rasprave, a van ročišta rešenja o njenom ponovnom otvaranju, bez dostavljanja strankama u postupku, što je moralo prouzrokovati teškoće sudijama koji su te predmete dobile u rad . Na ovom mestu se, takođe, može uočiti posledica teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, budući da su povređena legitimna očekivanja stranaka u onim predmetima u kojima su posle zaključenja glavne rasprave stranke više godina čekale dostavljanje pismenih otpravaka sudskih odluka, a usledio je nastavak glavne rasprave.

Imajući u vidu da navedeni razlozi s obzirom na utvrđeno činjenično stanje, sa kojim je podnosilac žalbe upoznat, upućuju na pravilnost primen e odredaba merodavno g materijalno g prava, Ustavni sud je ocenio da su osporene odluke VSS donete u postupku odlučivanja o prestanku sudijske funkcije podnosioca žalbe, zasnovane na zakonu.

5. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je ocenio da nisu osnovani navodi žalbe o nezakonitosti osporenih odluka Visokog saveta sudstva broj 116-04-780/2014-01 od 28. novembra 2014. godine i broj 116-04-00780/2014-01 od 3. februara 2015. godine, te je, na osnovu odredbe člana 101 . Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15-dr.zakon i 103/15), a u vezi sa članom 103. ovog zakona, odbio žalbu.

6. Odluka Ustavnog suda se, saglasno odredbi člana 49. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

7. Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 12) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

• VIIIU 88/2015: Odluka o žalbi sudije protiv odluke o razrešenju
• VIIIU 51/2015: Odbijanje žalbe sudije protiv odluke Visokog saveta sudstva o razrešenju
• u 253/2019: Rešenje o odbijanju prigovora u predmetu disciplinske odgovornosti sudije
• Už 9871/2012: Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini trajanja radnog spora
• Už 6153/2018: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku
• U 19733/2013: Odbijanje tužbe sudije u disciplinskom postupku zbog kršenja Etičkog kodeksa
• Už 2168/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku