Zaključak Ustavnog suda o odbacivanju predloga za zabranu navijačkih podgrupa

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada petnaest ekstremnih navijačkih podgrupa. Sud je utvrdio da ne postoje ustavne i zakonske pretpostavke za vođenje postupka jer podgrupe nisu upisane u registar kao pravni subjekti.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
VIIU-279/2009
17.03.2011.
Beograd

Ustavni sud je, na sednici održanoj 17. marta 2011. godine, doneo

Z A K Lj U Č A K

Odbacuje se predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada "ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja"i to: ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS, BRIGATE, ALKATRAZ, LUDACI - PADINSKA SKELA, ANTI - ROMI, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI - NBG, SHADOWS, EXTREME BOYS, ČUVARI ČASTI, BRAIN DAMAGE i "UNITED FORCE 1987".

O b r a z l o ž e nj e

Ustavnom sudu podnet je 16. oktobra 2009. godine predlog Republičkog javnog tužilaštva za zabranu rada petnaest "ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja" navedenih u izreci, zbog kako se navodi delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne, verske mržnje.

Za četrnaest "podgrupa" čija se zabrana rada traži navodi se da su "upisane u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija", daju se podaci o sedištu registrovanog udruženja i lični podaci (ime, prezime, datum rođenja, adresa, nadimak, JMBG) jednog ili više "vođa"i to:

četiri "podgrupe": ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS, BRIGATE da su "upisane u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija na registarskom listu 1998 pod rednim brojem 5418, po rešenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava broj 2/0-93-2-2003-06 od 11.07.2003. godine, sa sedištem Udruženja u Beogradu, ul. Ljutice Bogdana broj 1-am";

šest "podgrupa": ALKATRAZ, LUDACI – PADINSKA SKELA, ANTI – ROMI, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG, da su "upisane u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija na registarskom listu 708 pod rednim brojem 1550, po rešenju Saveznog ministarstva pravde broj 3/1-662/4-2000-07 od 24.11.2000. godine, sa sedištem Udruženja u Beogradu, ul. Humska br. 1, te po rešenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava broj 2/0-391/2-2004-06 od 15.9.2004. godine",

a za "podgrupe": SHADOWS, EXTREME BOYS, ČUVARI ČASTI, BRAIN DAMAGE, da su "upisane u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija na registarskom listu 486 pod rednim brojem 885, o čemu je izdato rešenje Saveznog ministarstva pravde broj 3/1-312/2-1999-07 od 19.10.1999. godine sa sedištem u Beogradu, ul. Moše Pijade br. 14/8 - Udruženje ljubitelja i navijača SD Partizan Beograd – Južni front".

Za petnaestu "podgrupu" UNITED FORCE 1987 navodi se da nije registrovana u okviru nekog udruženja građana, već je organizovana na teritorijalnom principu po mestu stanovanja, s tim što je navedeno da na taj način obavlja svoje navijačke aktivnosti, a da joj je sedište u mestu prebivališta dvojice vođa za koje su dati lični podaci (ime, prezime, adresa, nadimak, JMBG).

Kao razlog za zabranu rada navedenih "ekstremnih podgrupa", predlagač navodi da je reč o kriminogenim grupama, kojima je sport samo povod za nasilje, a kroz čije se aktivnosti odvijaju brojne društvene, neprihvatljive, štetne aktivnosti; da uprkos proklamovanim ciljevima deklarisanim u osnivačkim dokumentima, to uopšte nisu navijači u smislu poštovaoca i ljubitelja sporta, već grupno organizovani nasilnici, razbijači, nosioci i egzekutori netrpeljivosti, netoleranicije, isključivosti i svake vrste agresije, uključujući i političku; da su "zbog maske koju nose, koristeći bolećivost populacije sklone sportu" postali ''privatne armije'' koje služe u raznovrsne svrhe, sve do ubistva na javnim mestima, sticanjem dobiti na nelegalnim poslovima, do nasilnog sprečavanja privatizacije klubova, a koja bi mešetare iz oblasti sporta ostavila bez značajnih finansijskih sredstava van kontrole društvenih mehanizama; da su ove grupe, potiskujući povremeno nedopustivo stidljivu i uzdržanu državu postajale nedeljom, subotom ili "međunarodnom sredom" vladari javnog prostora, sudije i izvršioci odluke o tome ko sme javno manifestovati svoju naklonost prema suprotnom sportskom taboru, prema državi ili narodu, tukući se međusobno i sa drugim građanima i strancima, bodući noževima, gazeći sve pred sobom i uništavajući tuđu imovinu i uvek grupno, po pravilima vučijeg čopora, traže žrtve svojih razularenih strasti, mržnje i netrpeljivosti, da na ovo ugrožavanje ljudskih prava od strane navedenih podgrupa navijača dolazi sve više do reakcije javnog mnjenja koje ne odobrava njihovo ponašanje i rad. U predlogu se takođe navodi "da ova inicijativa za zabranu ekstremnih navijačkih podgrupa, bilo registrovanih ili ne, ima pre svega za cilj zaštitu mladosti ovog društva od zagađenja mržnjom, netolerancijom, nasiljem i ksenofobijom, kako bismo našem društvu vratili lik na koji smo navikli naše susede i čitav svet, a to je lik dobrodušnog, gostoljubivog, toplog i plemenitog življa sa kulturom i civilizacijom koja je izgrađivana vekovima, a da je Republičko javno tužilaštvo vršeći svoju funkciju krivičnog progona izvršilaca krivičnih dela, posebno u postupanju po krivičnim delima protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, drugim kažnjivim delima koje imaju političko obeležje i nedozvoljenim delima motivisanih mržnjom ili izvršenih upotrebom govora mržnje, usmerenih protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, uočilo navedene grupe navijača kao uzročnika brojnih incidenata u kojima su njihovi pripadnici na razne načine povređivali Ustavom garantovana ljudska prava, te da se na skupovima ovih grupa navijača događaju incidenti sa ispoljavanjem ksenofobije, homofobije i transfobije sa teškim posledicima u vidu fizičkog nasilja prema drugim građanima i strancima, nedozvoljenih po važećim zakonima i odredbama Ustava Republike Srbije, kao i prema Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, a koje odredbe štite garantovana ljudska i građanska prava i slobode. U predlogu se daju "opšti podaci o incidentima povrede ljudskih i građanskih prava od strane navedenih navijačkih organizacija", "težih slučajeva narušavanja javnog reda i mira na sportskim priredbama" sa podacima o "incidentima" na pojedinim stadionima (FK "Rad"), diskotekama ("UNDEGROUND", PLANET BIGZ"), "incidentima" povodom pojedinih prvenstvenih fudbalskih utakmica“; "incidentima nasilja u kojima su učestvovali navijači van sportskih terena", "incidentima narušavanja javnog reda i mira" na pojedinim utakmicama i nakon utakmica; " karakterističnim slučajevima izazivanja nasilja u kojima su učestvovali navijači "prilikom pojedinih sportskih utakmica ili van sportskih terena; "incidentima sa smrtnim posledicama u kojima su učestvovali navijači sa ličnim podacima navijača". Data je i "Etiologija incidenata usled nepravilnog odnosa klubova prema izgredima navijača", sa zaključkom da se iz dosadašnjeg delovanja navijačkih grupa navedenih u dispozitivu predloga, jasno utvrđuje da su ove organizacije nastale sa ciljem sistematske povrede Ustavom predviđenih sloboda i prava građana Srbije, načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava, sloboda i pripadnosti evropskim principima i vrednostima, suprotno zabrani diskriminacije propisane članom 21. Ustava i slobodi udruživanja propisanoj članom 55. Ustava". Od Ustavnog suda se traži "zabrana rada i bilo kakve aktivnosti ovih grupa navijača ... (jer je) ... njihovo delovanje usmereno na nasilno rušenja ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje rasne, nacionalne, verske mržnje, a Zakon o okupljanju građana predviđa sankcionisanje svih nasiljem i mržnjom motivisanih skupova na kojima se pojedini njihovi članovi i cele organizacije, pojavljuju kao nasilnici u javnom i političkom životu te zato treba da se podvrgnu ograničenjima u pogledu ustavnih prava i sloboda okupljanja, uključujući i zabranu rada" i upozorava: "ili će država odabrati demokratiju i zaštititi je ili će demokratija biti poražena od sveopšteg straha".

Predlog je podnet s pozivom na čl. 49, 55. i 167. stav 2. Ustava, te član 45. stav 1. tačka 8. i član 80. Zakona o Ustavnom sudu.

Imajući u vidu da predlagač traži zabranu rada "ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja" koje u predlogu označava i kao "kriminogene grupe", „grupno organizovanim nasilnicima", „grupama navijača“ „podgrupama navijača" i "navijačkim organizacijama", "privatnim armijama“, „ekstremnim navijačkim podgrupama registrovanim ili ne“ „navijačkim grupama“, a polazeći pre svega od Ustavom utvrđene nadležnosti da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana (član 167. stav 3.) i da se može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje Ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 55. st. 3. i 4.), u cilju stvaranja pretpostavki za vođenje postupka:

a) Ustavni sud je od predlagača

zatražio da dopuni predlog tako što će navesti: da li se predložena zabrana rada odnosi na ''ekstremne grupe'', kao samostalna pravna lica ili na udruženja u celini u okviru kojih navedene grupe deluju, kao i da Ustavnom sudu dostavi izveštaj o tome da li su i dalje u toku ili su okončani krivični postupci protiv lica koja su navedena u Predlogu i kakve su odluke pravosudnih organa u odnosu na ta lica donete, odnosno da dostavi dokaze o tome da su lica koja su poimenično navedena u Predlogu inkriminisane radnje vršila u okviru udruženja, odnosno podgrupe udruženja čija se zabrana traži

Republičko javno tužilaštvo je dopisom A br. 15/09-25 od 4. novembra 2009. godine, "kao dokaze koji potkrepljuju navode u Predlogu", dostavilo krivične prijave i dopise MUP za četrdesetoro lica među kojima ima i imena lica koja nisu bila označena kao "vođe podgruga", kao i "Izveštaj iz KE i PE za vođe navijača FK Crvena zvezda, FK Partizan i FK Rad". U "Izveštaju za vođe navijača"; dati su poimenični navodi za ukupno 41 lice zasnovani na podacima iz evidencije: OKI – operativni kriminalistički indeks, PRK – prekršaji, KDL – krivična dela, a u ''Spisima za vođe navijača'' priložene su krivične prijave Ministarstva unutrašnjih poslova podnete protiv "vođa navijača".

S obzirom da predlagač nije postupio po svim zahtevima Suda zatraženo je da se predlagač izjasni: da li su po podnetim krivičnim prijavama taksativno označenim u dopisu A br. 15/09-25 od 4. novembra 2009. godine pokrenuti krivični postupci i, ako jesu, da li su isti u toku ili su okončani i kako, a u slučaju pravosnažnog okončanja navedenih postupaka osuđujućim presudama, zatražena je dostava istih, uz objašnjenje uzročno-posledične povezanosti izvršenih krivičnih dela od strane lica naznačenih u izveštajima sa delovanjem ''ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja građana'', kao ustavnog i zakonskog razloga za zabranu njihovog rada.

Republičko javno tužilaštvo je podneskom A br. 15/09-25 od 6. novembra 2009. godine (primljenog 20. novembra 2009. godine) dostavilo "Dopunu predloga pojašnjavajući da se "predlog stavlja za zabranu rada podgrupa u okviru udruženja građana i grupa koje su van udruženja i to:

"podgrupe...(ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS BRIGATE)... kao samostalna pravna lica ili organizacije bez statusa pravnog lica u okviru udruženja upisanog u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija na registarskom listu 1998 pod rednim brojem 5418...

...podgrupe... (ALKATRAZ, LUDACI – PADINSKA SKELA, ANTI – ROMI, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG)... kao samostalna pravna lica u okviru Udruženja ... upisanog u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija na registarskom listu 708 pod rednim brojem 1550...

... podgrupe ... (SHADOWS, EXTREME BOYS, ČUVARI ČASTI, BRAIN DAMAGE) ... kao samostalna pravna lica ili organizacije bez statusa pravnog lica u okviru Udruženja .... upisane u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija na registarskom listu 486 pod rednim brojem 885...

...grupu ... (UNITED FORCE 1987) ... kao samostalno pravno lice ili organizacija bez statusa pravnog lica za koju se navodi da nije registrovana u okviru nekog udruženja građana, već je organizovana na teritorijalnom principu po mestu stanovanja, s tim što je navedeno da na taj način obavlja svoje navijačke aktivnosti, sa sedištem u mestu prebivališta desetorice vođa za koja su navedeni lični podaci (ime, prezime, adresa, nadimak, JMBG) ...

... (a sve) ... zbog delovanja koje je usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih ljudskih ili manjinskih prava i izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti".

Takođe su naveli da ove „podgrupe kao društvene kolektivitete definišu kao organizacije sa statusom pravnog lica ili organizacije bez tog statusa, dakle kao ilegalne organizacije ukoliko nemaju statutarne dokumente u dokumentaciji Udruženja u okviru kojih su prijavljene i poznate da deluju“. Ove „podgrupe“ su sa njihove strane „ocenjene kao kolektiviteti u vidu pravnog lica ili organizacije bez statusa pravnog lica, dakle tajno organizovane, sve u okviru ili van okvira legalno registrovanih udruženja, koji kolektiviteti u novije vreme u našem društvu primenjuju različite oblike diskriminacije prema pojedinim delovima društvene zajednice, grupama i pojedincima; da su „podgrupe“ ocenjene kao ekstremne jer se izdvajaju po krajnje netolerantnom ponašanju u odnosu na druge podrgupe, građane ili strance, razlikuju se od ostalih članova udruženja u okviru kojih su organizovane, imaju svoja pravila rada, rituale, sastanke, upravu koju čine vođe, dokumente, publikacije, transparente, grafite i druge oblike saopštavanja svojih stavova i aktivnosti; da su ove „podgrupe“ kao organizacije najverovatnije spontano formirane u okviru udruženja; da je na Ustavnom sudu da ceni i odgovornost i ustavnost delovanja i udruženja sa tog stanovišta ako nađe za potrebno, ali je prioritetno da se odlučuje o zabrani ekstremnih podgrupa koje su kao takve identifikovane od strane policije što je prihvatilo i javno tužilaštvo kako bi se diferencirali nenasilini navijači i njihove podgrupe od nasilnih podgrupa. Smatraju da je dovoljno i jedno krivično delo i jedan jedini incident za zabranu nekog društvenog koliktiviteta, kao i da su udruženja odgovorna ukoliko navedene podgrupe nisu registrovane kao pravna lica u njihovom sastavu, već deluju samostalno protivno statutu udruženja. S obzirom da osnovu dokaznog materijala ne čine samo počinjena krivična dela, iako se uglavnom radi o policijskim izveštajima o tome, već su događaji opisani kao incidenti povrede ljudskih prava i sloboda (prema dokumentima kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava-Office of the Democratic institutions and Human Right-ODIHR) Ustavnom sudu se ostavlja da ceni stepen težine povreda Ustavom garantovanih prava i sloboda građana od strane navedenih podgrupa onako kako su ti događaji opisani i u odnosu na utvrđeno činjenično stanje, a ukoliko postoji sumnja da neki od događaja nije pravilno opisan, moguća je provera u toku postupka pred Ustavnim sudom. Takođe su „izrazili uverenje da je Ustavni sud kao i celo pravosuđe svesno potrebe da odgovori na pravne izazove koji predstavljaju pojave otvorenog i prikrivenog izražavanja mržnje od strane ovih i sličnih organizacija, na način da se njihovi članovi menjaju, preklapaju u aktivnostima ili deluju jedni protiv drugih, a sve se svodi na vršenje nasilja prema svima onima sa kojima ne dele isto mišljenje, moralne stavove, pogled na svet, način življenja ili koji drugi oblik ispoljavanja ljudske prirode, posebno prema delu populacije koja se može nazvati lezbijskom, homoseksualnom, biseksualnom ili transeksualnom. Takođe navode da su se ekstremisti sami identifikovali i organizovali, da imaju svoje interesne grupe na internetu; da se ne radi samo o spisku ovih incidenata, već i o identitetu članova ovih podgrupa u tim incidentima koje identifikacije je dala policija; da ne traže njihovu zabranu i osudu u smislu utvrđivanja njihove kolektivne ili pojedinačne krivične odgovornosti, već zabranu i osudu zbog povrede Ustavom garantovanih prava svih građana Republike Srbije i stranih građana. „Kao razliku u pojmu incidenta povrede ljudskih prava i nekog počinjenog krivičnog dela koje samo za sebe predstavlja takav incident“, navode primer i prilažu na uvid Sudu „glasilo navijača ljubitelja crno-belih Izaberi Partizan“ iz oktobra 2007. godine, gde je u članku pod naslovom „Navijački razlozi bojkota i protesta“ na strani 15 prikazana grupa ekstremnih navijača koji u protesnoj povorci navijača „Grobari jug“ nose nadgrobi krst sa imenom Žarka Zečevića, a koji je živa osoba!“ i zaključuje da „ovakvo retko u istoriji zabeleženog nečovečno, nehrišćansko, nemoralno i nasilničko ponašanje pripisuju svim podgrupama u okviru imenovanog udruženja, te da upravo ovaj primerak lista prilažu Ustavnom sudu kako bi sud sam procenio vrednost njihovih argumenata i dokaza koje traže“.

b) Ustavni sud je od Agencije za privredne registre:

- zatražio da dostavi podatak o tome da li su ''ekstremne podgrupe'', navedene u predlogu Republičkog javnog tužioca, upisane u Registar udruženja sa organizacionim statusom podgrupe u okviru udruženja.

Agencija je 11. novembra 2009. godine obavestila Sud da je:

- pod rednim brojem 5418, po rešenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava broj 2/0-93/2-2003-06 od 11.7.2003. godine, registrovano Udruženje građana "Delije Sever", a da Podgrupe: ''Ultra boys'', ''Belgrade boys'' i ''Ultras'' nisu registrovane i da se ne navode u dokumentaciji kojom Agencija raspolaže;

- pod rednim brojem 1550, po rešenju Saveznog ministarstva pravde broj 3/1-662/4-2000-07 od 24.11.2000. godine, registrovano Udruženje navijača JSD "Partizan" – "Grobari 1970", a da podgrupe: ''Alkatraz'', ''Ludaci-Padinska skela'', ''Anti-Romi'', ''South family'', ''Head hunters'', ''Irriducibili-Nbg'', nisu registrovane i da se ne navode u dokumentaciji kojom Agencija raspolaže;

- pod rednim brojem 885, po rešenju Saveznog ministarstva pravde broj 3/1-312/2-1999-07 od 19.10.1999. godine, registrovano Udruženje ljubitelja i navijača SD "Partizan" Beograd – "Južni front", a da podgrupe: ''Shadows'', ''Extreme boys'', ''Brain damage'' i ''Čuvari časti'', nisu registrovane i da se ne navode u dokumentaciji kojom Agencija za privredne registre raspolaže.

Agencija je dopisom od 17. decembra 2009. godine, povodom zahteva Ustavnog suda da Agencija dostavi podatke da li su pored Udruženja građana "Delije Sever", Udruženja navijača JSD "Partizan" – "Grobari 1970" i Udruženja ljubitelja i navijača SD "Partizan" Beograd - "Južni front" u Registar kojima raspolaže upisana i druga udruženja navijača FK "Crvena Zvezda" i SD "Partizan", kao i udruženja navijača FK "Rad" iz Beograda, obavestila Sud da je uvidom u preuzetu dokumentaciju Registra Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i Registra MUP RS utvrdila da su registrovana sledeće udruženja: 1. Udruženje građana Klub navijača SD "Crvena Zvezda – Beograd – Prokuplje; 2. Udruženje građana "Nesalomivi – Veterani FK "Rad", Beograd; 3. Udruženje navijača SD "PARTIZAN" – "SOUTH GUARD", RUMA; 4. Klub navijača sportsko društvo Crvena Zvezda "DELIJE KRAGUJEVAC"; 5. Udruženje navijača Partizana "Samo jedan grad – samo jedan klub, samo Beograd – samo Partizan"; 6. Klub navijača Partizana "BLACK WHITE ARMY", Beograd – Borča; 7. Klub navijača SD "Crvena Zvezda" Savacium, Šabac; 8. Klub navijača SD "Partizan" Grobari – Maglić; 9. Klub prijatelja Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, Niš i 10. Klub prijatelja Jugoslovenskog sportskog društva Partizan, Pančevo.

Imajući u vidu da se predlogom i "dopunom predloga izričito traži zabrana rada podgrupa upisanih u Registar udruženja društvenih organizacija i političkih organizacija" a da prema evidenciji nadležnog organa "podgrupe nisu upisane na označenim registarskim listovima niti se navode u dokumentaciji.

v) Ustavni sud je od predlagača:

dopisom od 9. februara 2010. godine zatražio da predlagač dostavi dokaze o tome da su podgrupe čija se zabrana traži upisane u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih organizacija.

Republičko javno tužilaštvo je aktom A br. 15/09-25 od 6. novembra 2009. godine (primljenog 18. februara 2010. godine) navelo da su podgrupe kao deo udruženja utvrđene od strane MUP-a Republike Srbije putem obavljanja saslušanja sa pripadnicima ovih grupa u drugih operativnih mera koje su preduzeli na identifikaciji kao i samoidentifikaciji vođa i pripadnika podgrupa, za šta su kao dokaz dostavili registracione listove 5418, 1550, 885. Takođe su naveli da ostale podgrupe nisu registrovane kao udruženja ili u okviru udruženja, već su, ove podgrupe, sa njihove strane ocenjene, kao kolektiviteti u vidu pravnog lica ili organizacije bez statusa pravnog lica, dakle tajno organizovane, sve u okviru ili van okvira legalno registrovanih udruženja , koji kolektiviteti u novije vreme u našem društvu primenjuju različite oblike nasilja i diskriminacije prema pojedinim delovima društvene zajednice, grupama i pojedincima. Smatraju da je Ustavni sud nadležan da postupa prema svim zahtevima koji se odnose na sve vrste društvenih kolektiviteta u ma kojoj formi oni bili organizovani, jer se upravo od strane grupa građana mogu najviše povrediti Ustavom garantovane slobode i prava građana u skladu sa pozitivnim propisima i principima evropske konvencije o ljudskim pravima.

g) Ustavni sud je takođe

- dopisom od 21. decembra 2009. godine od Udruženja građana "Delije - Sever", Udruženja navijača JSD "Partizan" – "Grobari 1970", Udruženja navijača JSD "Partizan" – "Grobari 1970" obaveštavajući ih da je Republičko javno tužilaštvo podnelo predlog za zabranu rada ekstremnih podgrupa u okviru Udruženja građana i van udruženja, poimenično navodeći podgrupe zatražilo da navedu: da li te "podgrupe postoje i deluju u okviru tih Udruženja, da li su članovi navedenih "podgrupa" istovremeno i članovi tih Udruženja i da li postoji veza između ciljeva, radnji i delovanja Udruženja i navedenih podgrupa, odnosno da li je Udruženje saglasno sa delovanjem podgrupa čija se zabrana traži.

Udruženje navijača JSD "Partizan" – "Grobari 1970", je dostavilo odgovor Sudu 4. januara 2010. godine u kome je, pored ostalog navelo: da u udruženju građana Udruženja navijača JSD "Partizan" – "Grobari 1970" ne postoji i nikad nije postojala ili delovala bilo koja podgrupa (pa prema tome ni pominjani ALKATRAZ, LUDACI – PADINSKA SKELA, ANTI – ROMI, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG), ni formalno ni neformalno; udruženje je uredno registrovano u Ministarstvu pravde, ima svoj statut koji se takođe nalazi deponovan u Ministarstvu, a ono je podeljeno po regionima (Zapadni, Istočni, Beograd, Južni) i ima svoje regionalne kancelarije u Srbiji i podružnice u inostranstvu; da u udruženju ne deluju nikakve podgrupe; da po njihovom ubeđenju navijačke grupe koje je naveo Republički javni tužilac (ALKATRAZ, LUDACI – PADINSKA SKELA, ANTI – ROMI, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG) nisu nikakve podgrupe udruženja građana, (udruženja navijača) već predstavljaju skup poznanika koji zajednički idu na utakmice i zajednički navijaju za Partizan bez ikakvog članstva bilo koje vrste i bez formalne organizacije. Takođe su naveli da "koliko oni znaju ne postoji bilo kakva evidencija članova navedenih navijačkih grupa tako da je nemoguće odgovoriti da su oni eventualno članovi Udruženja navijača JDS "Partizan" – "Grobari 1970".

Dopis upućen Udruženju građana "Delije - Sever", je vraćen za oznakom "primalac nepoznat" na adresi Ljutice Bogdana 1a, nakon čega je dostavljanje izvršeno preko oglasne table Suda. Takođe i dopis upućen Udruženju ljubitelja i navijača SD "Partizan-Južni front" je vraćen sa oznakom "primalac nepoznat" na adresi Moše Pijade 14/8, Beograd, nakon čega je dostavljanje izvršeno preko oglasne table Suda.

d) Ustavni sud je

- dopisom od 29. decembra 2009. godine i od Udruženja građana "Nesalomivi – Veterani FK "Rad", Beograd, obaveštavajući ih da je Republičko javno tužilaštvo podnelo predlog za zabranu rada ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja tražeći i zabranu podgrupa ULTRA BOYS, BELGRADE BOYS, ULTRAS, BRIGATE, ALKATRAZ, LUDACI – PADINSKA SKELA, ANTI – ROMI, SOUTH FAMILY, HEAD HUNTERS, IRRIDUCIBILI – NBG, SHADOWS, EXTREME BOYS, ČUVARI ČASTI, BRAIN DAMAGE i "podgrupa "UNITED FORCE 1987", zatražilo da navede: da li neka od navedenih "podgrupa postoji i deluje u okviru Udruženja građana "Nesalomivi – Veterani FK "Rad", da li su članovi navedenih "podgrupa" istovremeno i članovi Udruženja građana "Nesalomivi – Veterani FK "Rad" i da li postoji veza između ciljeva, radnji i delovanja Udruženja građana "Nesalomivi – Veterani FK "Rad", odnosno da li je Udruženje saglasno sa delovanjem navedenih podgrupa.

Udruženje građana "Nesalomivi – Veterani FK "Rad" je dopisom od 29. decembra 2009. godine, pored ostalog, navelo da postoji od 1970. godine kao rekreatorski pokret; da nijedna od navedenih podgrupa ne postoji niti deluje u okviru ovog udruženja, niti imaju bilo kakve kontakte; da im nije poznato da je bilo koja osoba koja na bilo koji način učestvuje u radu ovog udruženja, član tih podgrupa, a da su uvereni s obzirom imena, zanimanja, pozitivnu sportsku reputaciju i godine života da niko od njihovih saradnika i članova ne pripada tim podgrupama; da koliko su obavešteni iz medija smatraju da ne postoji nikakva podudarnost ciljeva i prakse njihovog benevolentnog, sportskog, prijateljskog, veteranskog udruženja i udruženja sa tim podgrupama.

đ) Ustavni sud je takođe pribavio:

Statut Udruženja građana "Delije – Sever" Beograd od 14. juna 2003. godine, Statut Udruženja ljubitelja i navijača SD "Partizan" "Beograd" "Južni front" u Beogradu od 12. septembra 1999. godine i Statut Udruženja navijača JSD "Partizan" "Grobari 1970" Beograd od 20. oktobra 2000. godine. Iz navedenih akata Udruženja građana "Delije – Sever" Beograd od 14. juna 2003. godine i Udruženja navijača JSD "Partizan" "Grobari 1970" Beograd od 20. oktobra 2000. godine proizilazi da statutom nije utvrđena mogućnost postojanja delova udruženja, a da iz Statuta Udruženja ljubitelja i navijača SD "Partizan" "Beograd" "Južni front" u Beogradu od 12. septembra 1999. godine proizlazi da ovo udruženje može imati delove, ali i tad opštinske podružnice i kolektivni članovi udruženja u svom nazivu upotrebljavaju i naziv udruženja, a u svom pečatu znak udruženja, a kad za to ispunjavaju zakonske uslove imaju status pravnog lica.

III

Ustav utvrđuje:

- zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti (član 49.);

- jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja (član 55. stav 1.);

- udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom (član 55. stav 2.);

- zabranjena su tajna i paravojna udruženja (član 55. stav 3.);

- Ustavni sud može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 55. stav 4.).

- Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije ili udruženja građana (član 167. stav 3.).

Zakonom o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07), propisano je:

- učesnici u postupku pred Ustavnim sudom su: Vlada, Republički javni tužilac i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica, u postupku za zabranu rada političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica (član 29. stav 1. tačka 8.);

- da Ustavni sud održava javnu raspravu, pored ostalog, i u postupku za zabranu rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice (član 37. stav 1.);

- Ustavni sud odlukom zabranjuje rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice (član 45. tačka 8.);

- da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice na osnovu predloga Vlade, Republičkog javnog tužioca ili organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka, sindikalnih organizacija, udruženja građana ili verskih zajednica, da se u predlogu navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice (član 80.),

- da se, kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, ta politička stranka, sindikalna organizacija, udruženje građana ili verska zajednica briše iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu (član 81.).

Iz navedenih Ustavnih odredbi, proizlazi da je Ustavni sud čuvar Ustava i vrhovni jemac osnovnih sloboda i prava u Republici Srbiji, te da Ustavni sud odlučuje o zabrani rada samo onog udruženja građana (član 167. stav 3.) čije je delovanje usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje (član 55. stav 4), a koje je osnovano u skladu sa zakonom, budući da se Ustavom jemči sloboda svakog drugog udruživanja.

Ustavni sud konstatuje:

Sloboda udruživanja je jedna od najvažnijih građanskih sloboda i zajedno sa drugim političkim pravima čini osnovu funkcionisanja savremenih društava zasnovanih na pluralizmu interesa različitih društvenih grupa, a jemstvo ove slobode i njena zaštita predstavljaju temelj građanskog društva.

Međutim, sloboda udruživanja nije apsolutna i neograničena, a u slučaju da se ta sloboda zloupotrebljava, neprihvatljivo delovanje udruženja, putem različitih mehanizama mora biti sprečeno, onemogućeno, pa čak i zabranjeno, i to samo onda kad se povređuju osnovne vrednosti, a da za to postoje ubedljivi imperativni razlozi koji mogu da opravdaju ograničenje te slobode.

Opravdanost mešanja vlasti u uživanje slobode udruživanja je ono što je najteže utvrditi. Ustav ne utvrđuje izričito osnove za ograničenje slobode udruživanja, a izričito utvrđuje osnovu za zabranu rada udruženja.

Mogućnost ograničenja slobode udruživanja je fakultativna i država procenjuje da li je ono umesno, dok je zabrana udruženja "osobito osetljivo pitanje". Nesumnjivo je da ograničenje slobode udruživanja trebala da bude izuzetak.

U članu 20. Ustava, među osnovnim načelima ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđena je mogućnost ograničenja tih prava tako što je proklamovano da ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu zakonom biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava, s tim što se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može smanjivati, dok su pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava.

Jasne i precizne nadležnosti državnih organa predstavljaju osnov za postupanje povodom ograničenja slobode udruživanja ili neophodnost njihovog sukcesivnog ili zajedničkog delovanja, dok se mere zabrane mogu koristiti samo ako udruženje zaista predstavlja opasnost za slobodno i demokratsko uređenje zemlje ili prava pojedinaca, s tim što je uvek neophodno razmotriti i da li manje radikalne mere u određenoj situaciji mogu da budu iskorišćene da bi se ta opasnost izbegla. Sve takve mere obavezno moraju da budu zasnovane na dovoljnim dokazima da udruženje koje je u pitanju, a ne samo njegovi pojedinačni članovi teže ciljevima a spremni su da primene neustavna sredstva za njihovo ostvarenje.

Polazeći od navoda iznetih u predlogu i dopuni predloga Republičkog javnog tužioca, kao i od podataka prikupljenih u postupku pred Ustavnim sudom, Ustavni sud je ocenio da je u ovoj stvari neophodno najpre razmotriti pitanje postojanja Ustavom utvrđenih pretpostavki za postupanje i odlučivanje Ustavnog suda o predlogu Republičkog javnog tužioca za zabranu rada, kako se navodi petnaest "ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja", odnosno da li se "podgrupe udruženja", "kriminogene grupe", "grupno organizovani nasilnici", grupe navijača", "podgrupe navijača", "navijačke organizacije", "privatne armije", "ekstremne navijačke podgrupe" kako se, takođe, navedene "podgrupe" označavaju u predlogu, mogu smatrati udruženjima za čiju je zabranu rada nadležan Ustavni sud. Predlagač u predlogu iznosi svoj stav da je Ustavni sud nadležan da postupa prema svim zahtevima koji se odnose na sve vrste društvenih kolektiviteta u ma kojoj formi oni bili organizovani, jer se upravo od strane grupa građana mogu najviše povrediti Ustavom garantovane slobode i prava građana u skladu sa pozitivnim propisima i principima Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Ustav jemčeći slobodu političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja (član 55. stav 1.), utvrđuje da se udruženja osnivaju bez prethodnog odobrenja, ali uz upis u registar koji vodi državni organ, u skladu sa zakonom (član 55. stav 2.).

Iz navedenih ustavnih odredbi, po oceni Ustavnog suda proizlazi da je upis u odgovarajući registar conditio sine qua non ostvarivanja ustavnog jemstva političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja, jer ustavotvorac uslovljava sticanje pravnog subjektiviteta udruženja upisom u odgovarajući registar, a upis u odgovarajući registar ima konstitutivni karakter čije se dejstvo sastoji u njegovom ''uvođenju'' u ustavnopravni poredak, kao posebnog subjekta. Nepostojanje upisa podrazumeva i formalnopravno nepostojanje udruženja, odnosno nemanje pravnog subjektiviteta. Otuda, po oceni Ustavnog suda, sledi da se u slučaju formalnog nepostojanja subjekta čija se zabrana zahteva, ne može ostvariti Ustavom utvrđena i Zakonom o Ustavnom sudu uređena nadležnost Ustavnog suda da se u postupku zabrane udruženja građana kao učesnik u postupku pozove na javnu raspravu pred Ustavnim sudom, u cilju izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja, budući da je pretpostavka za to prethodni upis u odgovarajući registar, u skladu sa zakonom. Ne može se ostvariti ni nalog zakonodavca da se, udruženje građana čiji rad Ustavni sud zabrani, briše iz odgovarajućeg registra u koji je upisano, jer ne može se brisati ono što nije upisano.

Predlagač traži zabranu „ekstremnih podgrupa", bez navođenja naziva udruženja čije su podgrupe. U obrazloženju se navodi da se ove "podgrupe kao društveni kolektiviteti definišu kao organizacije sa statusom pravnog lica ili organizacije bez tog statusa, dakle kao ilegalne organizacije ukoliko nemaju statutarne dokumente u dokumentaciji udruženja u okviru kojih su prijavljene i poznate da deluju“. Zato su od strane predlagača ove „podgrupe“ „ocenjene kao kolektiviteti u vidu pravnog lica ili organizacije bez statusa pravnog lica, dakle tajno organizovane, sve u okviru ili van okvira legalno registrovanih udruženja; da su „podgrupe“ ocenjene kao ekstremne; da su te „podgrupe“ kao organizacije najverovatnije spontano formirane u okviru udruženja; da je na Ustavnom sudu da ceni i odgovornost i ustavnost delovanja i udruženja sa tog stanovišta ako nađe za potrebno, ali je prioritetno da se odlučuje o zabrani ekstremnih podgrupa koje su kao takve identifikovane od strane policije što je prihvatilo i javno tužilaštvo kako bi se diferencirali nenasilni navijači i njihove podgrupe od nasilnih podgrupa“.

Iz navedenog po oceni Ustavnog suda sledi da predlagač ne traži zabranu rada udruženja građana koje je upisano u registar koji vodi državni organ u skladu sa zakonom, već se predlogom traži zabrana podgrupa sa imenima članova i vođa ovih neregistrovanih organizacija koje formalno i ne postoje, a koje predlagač ocenjuje kao tajno organizovane kolektivitete, spontano formirane u okviru udruženja

Praksa Evropskog suda za ljudska prava ukazuje na to da "udruženje" mora da ima određeni organizacioni i institucionalni karakter kojem neko mora da pristupi i izjavi da je njegov član, odnosno trajnost (stabilnost) na osnovu koje se razlikuje od neformalnih društvenih tvorevina i zajednica prolaznog karaktera čija je zaštita garantovana u okviru prava na slobodu mirnog okupljanja.

Ustavni sud konstatuje da se pojedinci prevashodno udružuju s namerom da ostvare određene ciljeve. To međutim ne znači samo okupljanje radi ostvarivanja zajedničkih interesa već zahteva i postizanje određenog nivoa stabilnosti i izvesnu formu institucionalne strukture.

Stoga udruženje treba razlikovati od prostog okupljanja lica željnih zajedničkog "druženja", s obzirom na to da udruženje ne obuhvata obična okupljanja, već zahteva minimalni konstituisani karakter da im se može pristupiti. Slobodi udruživanja je srodna slobodi okupljanja, slobodi misli, savesti, veroispovesti kao i slobodi izražavanja, zato je kod slobode okupljanja reč o pojedinačnim situacijama u kojima se reagovanje vlasti usmerava na jedan događaj, na jedan skup i na ocenu da li je takav skup dozvoljen ili se mora zabraniti u cilju zaštite javnog interesa.

Neregistrovane organizacije koje nisu institucionalizovane ne mogu se smatrati legalnim udruženjima, već tajnim organizacijama koje sa aspekta delovanja mogu predstavljati zavereničke, terorističke, kriminalne i slične grupe. U tom slučaju gonjenje takvih grupa je u nadležnosti tužilaštva koje ono na osnovu Ustava može preduzeti prema pojedincima i grupama sa takvim vidom delovanja, što je efikasno i uređeno odgovarajućim zakonima.

Način ostvarivanja i zaštite slobode udruživanja uređeno je sa više zakona.

Zakonom o okupljanju građana ("Službeni glasnik RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99, 33/99, 48/94, "Službeni list SRJ", br. 21/01, "Službeni glasnik RS", br. 29/01 i 101/05) propisano je pored ostalog: okupljanjem građana, u smislu ovog zakona, smatra se sazivanje i održavanje zbora ili drugog skupa na za to primerenom prostoru (u daljem tekstu: javni skup); za održavanje reda na javnom skupu odgovoran je sazivač; poslove zaštite lične i imovinske sigurnosti učesnika javnog skupa i drugih građana, održavanje javnog reda i mira, bezbednosti saobraćaja i druge poslove koji se odnose na obezbeđivanje javnog skupa obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova; komunalne usluge vezane za održavanje javnog skupa obezbeđuje nadležni organ opštine, odnosno grada (član 5.); nadležni organ privremeno će zabraniti održavanje javnog skupa koji je usmeren na nasilno menjanje Ustavom utvrđenog poretka, narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije, kršenje Ustavom zajemčenih sloboda i prava čoveka i građanina, izazivanje i podsticanje nacionalne, rasne i verske netrpeljivosti i mržnje (član 9. stav 1.); nadležni organ može da zabrani održavanje javnog skupa radi sprečavanja ometanja javnog saobraćaja, ugrožavanja zdravlja, javnog morala ili bezbednosti ljudi i imovine (član 11. stav 1.); ako u toku održavanja javnog skupa nastupe okolnosti iz člana 9. stav 1, odnosno člana 11. stav 1. ovog zakona, nadležni organ će upozoriti sazivača da prekine održavanje javnog skupa i pozove okupljene građane da se raziđu radi uspostavljanja reda (član 12. stav 1.); javni skup koji se održava bez prethodne prijave, nadležni organ će onemogućiti i preduzeti mere za uspostavljanje javnog reda i mira (član 14.); u članu 15. propisana je kazna za prekršaj za sazivača javnog skupa za slučaj iz član 5. stav 1. i člana 9. stav 1., člana 11. stav 1. i člana 12. ovog zakona koji nije preduzeo mere za održavanje reda na javnom skupu, odnosno nije organizovao redarsku službu.

Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama ("Službeni glasnik RS", br. 67/03, 101/05, 90/07, 72/09 i 111/2009) propisano je, pored ostalog: da se ovim zakonom utvrđuju mere za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i u vezi sa sportskim priredbama, kao i obaveze organizatora i ovlašćenja nadležnih organa u sprovođenju tih mera (član 1.); da je organizator sportske priredbe, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove (u daljem tekstu: Ministarstvo), dužan da osigura bezbedno održavanje sportske priredbe i da preduzme mere kojima se predupređuje i onemogućava izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca; da organizator sportske priredbe vrši kontrolu nad sprovođenjem mera utvrđenih ovim zakonom (član 3.); da se pod nasiljem i nedoličnim ponašanjem na sportskim priredbama, u smislu ovog zakona, smatra naročito: 1) fizički napad na učesnike sportske priredbe, odnosno fizički obračun između učesnika na sportskoj priredbi; 2) bacanje predmeta na sportski teren ili u gledalište; 3) unošenje u sportski objekat obeležja kojima se vređaju nacionalna, rasna, verska ili druga osećanja ili na drugi način izaziva mržnja ili netrpeljivost koja može da dovede do fizičkih sukoba; 4) oštećivanje sportskog objekta, opreme, uređaja i instalacija na sportskom objektu na kome se održava sportska priredba; 5) izazivanje nereda ili uništavanje imovine prilikom dolaska, odnosno odlaska sa sportske priredbe ili u sportskom objektu, remećenje toka sportske priredbe, ugrožavanje bezbednosti učesnika sportske priredbe ili trećih lica; 6) neovlašćeni ulazak na sportski teren, odnosno u službene prostorije i službene prolaze sportskog objekta ili u deo gledališta sportskog objekta koji je namenjen protivničkim navijačima; 7) pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat, posedovanje ili upotreba alkohola ili drugih opojnih sredstava; 8) pokušaj unošenja, odnosno unošenje u sportski objekat ili korišćenje pirotehničkih sredstava i drugih predmeta i sredstava kojima može da se ugrozi bezbednost učesnika u sportskoj priredbi ili ometa njen tok; 9) paljenje navijačkih rekvizita ili drugih predmeta; 10) nošenje navijačkih šalova, kapa ili drugih predmeta u nameri da se skriva identitet lica (član 4.); da se na organizovanje sportskih priredbi shodno primenjuju i propisi o okupljanju građana (član 5.). Odredbama čl. 7. do 19. Zakona propisane su mere za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama i to: preventivne mere (član 7.), mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama (čl. 8. i 9.); mere koje se preduzimaju na sportskim priredbama povećanog rizika (čl. 10. do 16.); mere koje preduzimaju nadležni državni organi (čl. 17. i 18.) troškove sprovođenja mera iz čl. 7. do 15. ovog zakona za organizatora sportske priredbe (član 19.) i kazne zbog prekršaja za sportski savez, sportsko društvo, sportsku organizaciju - klub ili drugo pravno lice organizatora sportske priredbe (član 21.).

Zakon o zabrani diskriminacije ("Službeni glasnik RS", broj 22/09), koji je stupio na snagu 7. aprila 2009. godine, propisuje: da su oblici diskriminacije neposredna i posredna diskriminacija, kao i povreda načela jednakih prava i obaveza, pozivanje na odgovornost, udruživanje radi vršenja diskriminacije, govor mržnje i uznemiravanje i ponižavajuće postupanje (član 5.); da je zabranjeno udruživanje radi vršenja diskriminacije, odnosno delovanje organizacija ili grupa koje je usmereno na kršenju ustava, pravilima međunarodnog prava i zakonom zajemčenih sloboda i prava ili na izazivanje nacionalne, rasne, verske i druge mržnje, razdora ili netrpeljivosti (član 10); da je zabranjeno izražavanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog ličnog svojstva, u javnim glasilima i drugim publikacijama, na skupovima i mestima dostupnim javnosti, ispisivanjem i prikazivanjem poruka ili simbola i na drugi način (član 11.); da je zabranjeno uznemiravanje i ponižavajuće postupanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica ili grupe lica na osnovu njihovog ličnog svojstva, a naročito ako se time stvara strah ili neprijateljsko, ponižavajuće i uvredljivo okruženje (član 12.); da su teški oblici diskriminacije: 1. izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti po osnovu nacionalne, rasne ili verske pripadnosti, jezika, političkog opredeljenja, pola, rodnog identiteta, seksualnog opredeljenja i invaliditeta, 2. propagiranje ili vršenje diskriminacije od strane organa javne vlasti i u postupcima pred organima javne vlasti, 3. propagiranje diskriminacije putem javnih glasila, 4. ropstvo, trgovina ljudima, aparthejd, genocid, etničko čišćenje i njihovo propagiranje, 5. diskriminacija lica po osnovu dva ili više ličnih svojstava (višestruka ili ukrštena diskriminacija), 6. diskriminacija koja je izvršena više puta (ponovljena diskriminacija) ili koja se čini u dužem vremenskom periodu (produžena diskriminacija) prema istom licu ili grupi lica, 7. diskriminacija koja dovodi do teških posledica po diskriminisanog, druga lica ili imovinu, a naročito ako se radi o kažnjivom delu kod koga je pretežna ili isključiva pobuda za izvršenje bila mržnja, odnosno netrpeljivost prema oštećenom koja je zasnovana na njegovom ličnom svojstvu (član 13.), nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrše ministarstvo nadležno za ljudska i manjinska prava (član 47.).

Članom 344a Krivičnog zakonika ("Službeni glasnik RS", br. 85/05, 88/05-ispravka, 107/05-ispravka, 72/09 i 111/09), zaprećena je kazna za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu za onog ko fizički napadne ili se fizički obračunava sa učesnicima sportske priredbe ili javnog skupa, vrši nasilje ili oštećuje imovinu veće vrednosti prilikom dolaska ili odlaska sa sportske priredbe ili javnog skupa, unese u sportski objekat ili baca na sportski teren, među gledaoce ili učesnike javnog skupa predmete, pirotehnička sredstva ili druge eksplozivne, zapaljive ili škodljive supstance koje mogu da izazovu telesne povrede ili ugroze zdravlje učesnika sportske priredbe ili javnog skupa, neovlašćeno uđe na sportski teren ili deo gledališta namenjen protivničkim navijačima i izazove nasilje, oštećuje sportski objekat, njegovu opremu, uređaje i instalacije, svojim ponašanjem ili parolama na sportskoj priredbi ili javnom skupu izaziva nacionalnu, rasnu, versku ili drugu mržnju ili netrpeljivost zasnovanu na nekom diskriminatornom osnovu usled čega dođe do nasilja ili fizičkog obračuna sa učesnicima; da bi odredbama st. 2. do 4. bili propisani kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela za slučaj da je delo izvršeno od strane grupe, za kolovođu grupe, za slučaj da je izvršenjem dela iz stava 1. ovog člana došlo do nereda u kome je nekom licu naneta teška telesna povreda ili je oštećena imovina veće vrednosti, a stavom 5. propisana je kazna i za službeno ili odgovorno lice koje pri organizovanju sportske priredbe ili javnog skupa ne preduzme mere obezbeđenja kako bi se onemogućio ili sprečio nered, pa usled toga budu ugroženi život ili telo većeg broja ljudi ili imovina veće vrednosti, da bi u stavu 6. bilo propisano da se učiniocu dela iz st. 1. do 4. ovog člana koje je izvršeno na sportskoj priredbi obavezno izriče mera bezbednosti zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama.

Zakonom o policiji ("Službeni glansik RS", br. 101/05 i 63/09) propisano je da policija obavlja zakonom utvrđene policijske i druge poslove, pruža podršku vladavini prava u demokratskom društvu i odgovorna je za ostvarivanje bezbednosti u skladu sa zakonom; da obavljanjem policijskih poslova policija svima pruža zaštitu njihovih prava i sloboda, da prilikom pružanja zaštite, policija pojedina prava i slobode može ograničiti samo pod uslovima i na način utvrđen Ustavom i zakonom (član 1. st. 2. i 3.). Kao posebne mere za obezbeđivanje javnog reda, u članu 15. Zakona je propisano, da ako Vlada Republike Srbije (u daljem tkestu: Vlada) oceni da drugčije nije moguće obezbediti javni red ili zaštititi zdravlje i živote ljudi, može da naloži ministru da naredbom, pored ostalog, ograniči ili zabrani kretanje na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima; da mere moraju biti oročene, a mogu da traju dok traju razlozi zbog kojih su određene.

Navedenim zakonskim odredbama su, po oceni Ustavnog suda, utvrđene nadležnosti državnih organa u oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, i to u slučajevima koji se odnose na otkrivanje, sprečavanje i sankcionisanje delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje. Pri tom se u ovim slučajevima ne postavlja pitanje formalne ispunjenosti uslova za zabranu samih subjekata, bilo zato što je reč o subjektima koji nisu formalnopravno stekli pravni subjektivitet, pa stoga i ne mogu biti zabranjeni, bilo zbog toga što je reč o kolektivitetima koji su prema samom Ustavu zabranjeni (''tajna ili paravojna udruženja'').

Ustav utvrđuje da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i da počiva na neotuđivim ljudskim pravima, da se vladavina prava ostvaruje, pored ostalog ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlašću i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu (član 3.), da je pravni poredak jedinstven, da uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da se odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoj kontroli, da je sudska vlast nezavisna (član 4.).

Ustavni sud konstatuje:

Dužnost države je da se organizuje tako da svoje građane uspešno zaštiti od opasnosti koje po ljudska prava i slobode određena "udruženja" predstavljaju.Država ne mora da se bavi spornim udruženjima već pojedincima koji ih čine tako što će ih goniti za krivična dela koja su svojim delovanjem u organizaciji učinili. Ustavni sud ne može da sudi pojedincima, odnosno navijačima, koji obavljaju kriminogenu aktivnost.

Stoga presude sudova opšte nadležnosti, odnosno krivični postupci protiv počinilaca krivičnih dela predstavljaju jedan od odgovora institucija na udruživanje koje je suprotno osnovama demokratskog poretka.

Ograničenje slobode udruživanja moguće je jedinio u slučajevima, odnosno pod uslovima i na način utvrđen Ustavom.

U delu o ljudskim i manjinskim pravima Ustav utvrđuje razloge zbog kojih Ustavni sud može zabraniti političku stranku, sindikalnu organizaciju ili udruženje (član 55. stav 4.), tako što utvrđuje da je to moguće učiniti ako je delovanje ovih organizacija usmereno na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje ljudskih i manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mržnje.

Ustavni sud konstatuje:

- Zabrana nije jedino sredstvo da se kazne nasilnički akti bazirani na nacionalnoj ili drugoj netrpeljivosti, a svako posezanje u pravo udruživanja mora da bude opravdano jasnim navođenjem aktivnosti koje predstavljaju otvorenu opasnost po poredak u protivnom demokratija će, braneći se od neprijatelja "poništiti samu sebe".

- Mešanje vlasti u slobodu udruživanja mora da bude propisano zakonom, ali i da teži legitimnim ciljevima, odnosno da je nužno u demokratskom društvu u interesu nacionalne ili javne sigurnosti preduzeto radi sprečavanja nereda ili kriminala, radi zaštite zdravlja ili morala i slobode drugih. Zbog toga i sankcionisanje "neprijatelja demokratije" mora da bude stepenovano.

Ustavni sud je jedini organ koji ima kompentencije i pravnu obavezu da po predlogu ovlašćenog predlagača odlučuje o zabrani udruženja, jer je Sud, po sili Ustava dužan da odlučuje o očuvanju osnovnih vrednosti i nužnih pretpostavki ustavnog uređenja.

Ustavni sud je radi razjašnjenja činjenica koje bi mu omogućile postupanje po predlogu iscrpeo sva procesna sredstva koje su mu stajala na raspolaganju kako bi utvrdio da li se „podgrupe“ koje su od strane predlagača „ocenjene kao kolektiviteti u vidu pravnog lica ili organizacije bez statusa pravnog lica mogu smatrati udruženjem iz člana 55. st. 2. i 3. Ustava za čiju bi zabranu bio nadležan Ustavni sud saglasno članu 167. stav 3. Ustava.

Predlagač, prema obrazloženju predloga i dopuni predloga za zabranu "rada petnaest ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja" nije smatrao neophodnom pretpostavkom da dostavi dokaz da su podgrupe čija se zabrana traži upisane u Registar udruženja društvenih organizacija i političkih organizacija, nije dostavio ma kakav dokaz za osnivačke akte "podgrupa" niti je objasnio povezanost podgrupa sa udruženjem niti je naveo uzročno posledičnu povezanost izvršenih krivičnih dela od strane lica naznačenih u izveštajima sa delovanjem "ekstremnih podgrupa", već je naveo da su podgrupe kao deo udruženja utvrđene od strane MUP-a Republike Srbije putem obavljanja saslušanja sa pripadnicima ovih grupa i drugih operativnih mera koje su preduzeli na identifikaciji kao i samoidentifikaciji vođa i pripadnika podgrupa, te da su „podgrupe kao organizacije najverovatnije spontano formirane u okviru udruženja a da je na Ustavnom sudu da ceni i odgovornost i ustavnost delovanja i udruženja ako nađe za potrebno, mada to nije prioritetno“.

Međutim, tajna društva se stvaraju, a ne nastaju sama od sebe spontano, a u postupcima odlučivanja o zabrani rada političke stranke, sindikalne organizacije, udruženja građana ili verske zajednice, Sud ne može da postupa po sopstvenoj inicijativi, jer su u Zakonu o Ustavnom sudu taksativno navedeni subjekti na osnovu čijeg predloga odlučuje Sud, što znači da je Ustavni sud, u ovom postupku vezan predlogom ovlašćenog predlagača. Takođe, prema odredbama istog zakona Sud posle podnošenja zahteva za zabranu rada udruženja od strane nadležnog državnog organa, može po pravilu da donese odluku tek u okviru usmene rasprave i posle rasvetljavanja i ocene svih okolnosti.

Međutim, Ustavni sud je na osnovu svega izloženog ocenio da bi nastavak ovog postupka za zabranu rada petnaest "ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja", navedenih u izreci, koje su po svojoj suštini, kako predlagač navodi "kriminogene grupe", "grupno organizovani nasilnici", "grupe navijača", "podgrupe navijača", "navijačke organizacije", "privatne armije", "ekstremne navijačke podgrupe" bio nespojiv sa načelima pravne države i principa podele vlasti koji daje dovoljno prostora da i drugi organi deluju protiv „ekstremista“ što oni treba i da čine.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 167. stav 3. Ustava i člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbaci predlog Republičkog javnog tužioca za zabranu rada, petnaest ekstremnih podgrupa u okviru udruženja građana i van udruženja zbog nepostojanja ustavnih i zakonskih pretpostavki za vođenje postupka pred Ustavnim sudom i odlučivanje o takvom zahtevu.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

Zaključak Ustavnog suda o odbacivanju predloga za zabranu navijačkih podgrupa

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti